Kiša i grad u Beogradu 20.6

[macaneli]

mozda fm zna nesto

[skolioza]

As compared to the anti hail guns, silver iodide rockets are not effective against already formed hail because antihail rockets influence hailstones formation by adding nuclei (silver iodide particles) inside the cloud.

"By injecting many extra ice-forming nuclei into the cloud at the right time and at the right place, where in weak updrafts hail formation is beginning, it should then be possible to reduce the average size of fully-grown hailstones. Small hailstones may melt on the way down and are less damaging anyway."

[FM III]

Znam ja i napisaću ti, samo da odmorim.

[Šumadinac]

Danas sam tražio na kojem principu rade protivgradne rakete, ali ne nađo ništa.
Zna li od vas neko?

U većini slučajeva su jednostepene rakete,dakle imaš osnovno marševsko punjenje koje je podigne na propisanu visnu,onda imaš usporivač broj usporivača zavisi od tipa rakete i onda kreće isijavanje reagesna koje opet zavisi od tipa rakete,tj dužina isijavanja zavisi od tipa rakete.E sad na kojoj visni se aktivira reagens zavisi od jačine marševskog punjenja koje diktira brzinu i domet aktivacije reagensa,kad krene isijavanje reagensa raketka kreće na dole i to je to.Prost sistem.

Zaboravih imaš i punjenje nakon reagensa koje služi da uništi raketu nakon isijavanja.

[FM III]

Da bi shvatio kako funkcioniše protivgradna raketa mora se prvo znati kako nastaje grad, a grad nastaje od kapi kiše.
Oblak nije ništa drugo do gomila vodene pare na jednom mestu i da bi se stvorila kap kiše potrebno je neko jezgro kondezacije (zrno prašine, neka nečistoča) na koje će se vodena para kondezovati i krenuti da formira kapljicu. Zbog jakih vrtložnoih strujanja u samom oblaku ta kapljica vrmenom raste do onog trenutka dok ne pobedi silu gravitacije i strujanja u samom oblaku, te pada na zemlju.
Pošto oblaci znaju da narastu i preko 20 km u visinu te kapljice odlaze u veće visine gde je teperatura u minusu i stvaraju se kristali leda koji se lepe na osnovnu kapljicu, koja se takodje zaledila. Što ima manje jezgara kondezacije grad koji se formira , biće redji ali krupniji.
Protigradna raketa u sebi ima reagens na bazi srebro jodida i prilikom aktiviranja ona poleće i leti ka oblaku. U zavisnosti od tipa rakete nosi sa sobom 400 do 600 grama tog reagensa i ima odredjeno tempiranje, a gori cigaretno i tokom svog puta raketa ispušta gist dim od tog reagensa koji u oblak ubacuje veliku količinu jezgara kondezacije i ne dozvoljava da se unutar oblaka i usled jakih vrtložnih struja stvaraju novi kristali leda i da se spajaju izmedju sebe, kako bi nastao veliki grad. Zasejava se odredjena zona unutar oblaka a pošto je tempiranje fiksno to se reguliše elevacijom (ugao u odnosu na zemlju) ispaljivanja same rakete.
Po prestanku isejavanja se aktivira sistem za samouništenje i na zemlju padaju delovi veličine koji ne bi trebali nikoga da povrede.
Ubacivanjem te gomile jezgara kondezacije se stvara gomila manjih zrna grada koja kada počne da pada ka zemlji prolazi kroz topliju zonu i topi se tako da na zemlju pada u obliku kiše ili male veličine koji ne može da nparavi veliku štetu.
Nažalost u poslednje vreme mnogi smatraju da rakete nisu efikasne i nema ih u dovoljnom broju pa ipak dolazi do stvaranja večeg grada a dokaz da nije unesena dovoljna količina reagensa je i da prilikom pada krupniji komadi grada pri dodiru sa nečim na zemlji ili samom zemljom se raspadaju na mnogo sitnoh delova.
Eto druže Losose to rade protigradne rakete.

[Šumadinac]

Nije to nikakav sitesm za samounitenje,vec obican uplajač sa usporivačem,marševsko punjenje sagoreva prvo i ono podiže raketu,onda se aktivira ragesn ako bi se let rakete gledao u koordinatnom sistemu period isijavanja je obična parabola,i početak i kraj isijavanja su u istoj tački.

Evo ovde ima i snimak,samo uzmi sa rezervom jer nisu ista punjenja za sve rakete ali govori ti suštinu,te rakete su transportne i svašta može da se zakači na njih,tokom 90-ih su na Krušikove PG rakete kačili TKM da bi im povećali krajni domet.

http://cloud-seeding.eu/en/skyclear6.htm

[Iosis]

Znači to je princip rada.

Za nastajanje leda sam znao i prije, ali ne i za rakete.

Hvala na objašnjenju!

[Šumadinac]

To se danas upešno rešava i avionima sa mlaznim motorima,koji u svom sklopu imaju isti regens AGl i znatno je efiksaniji jer nema ograničenja u masi regensa koji kod PG rakete igra veliku ulogu.Nekad su i postojali topovi koji su detoniranjem razbijali oblak,a to je u suštini uvećana prangija ja mislim da su kod nas to korostili ovi iz PKB-a na svojim imanjima.Kad najave gradonsoni oblak odeš i zapališ sporo goreći,i nadaš se da si pogodio trenutak i onda top detonira i razbija oblak

[FM III]

Šumadinac mislim da je Iosis tražio objašnjenje šta se u stvari dešava u oblaku kada se raketa ispali.
Inače ja sam 30 godina radio u toj struci i najveći deo je bio vezan baš za protivgradne rakete, pa ću morati malo da te ispravim.
Ispitvanja i statičkih i balističkih , kompletnih raketa ili samo odredjenih podsklopova, ni sam ne znam koliko sam prošao a snimio mnogo jer sam sa snimaka skidao vremena koja su mi bila potrebna za proveru parametara deklarisanih vrednosti proizvodjača.
Možda to nije sistem kako ti kažeš ali nije ni samo upaljač sa usporačem, koji usput svi proizvodjači zovu tempirnik, neke rakete imaju i detonirajući štapin ili smešu.
Svaki tip rakete ima svoje tablice gadjanja i nisu iste po principu balističke putanje metka a najmanje nisu parabola. Njihove krive zavise od samog tipa rakete i motora koji je pokreće. Početak i kraj isejavanja nisu u istoj tački, fizički nemoguće jer se raketa kreće, a nisu ni na istoj visini ako si na to mislio.

[Iosis]

Da, da to sam mislio.
Šta ustvari raketa uradi pa da sprječi veliki grad.

Za taj top sam vidio danas na YT. Koliko sam shvatio, pošto je konusnog oblika, zvuk detonacije koji kreće sa dna topa, ide ka širem djelu konusa i time se povećeva jačina i brzina.
U oblaku sprečava grad tako što tom detonacijom naruši putanju kretanja kapljica kiše koje idu na više i pretvaraju se u led, pa one onda padnu.
Postignu sličan efekat kao rakete.

Samo koliko sam vidio, topovi su fiksni, pa tako mogu da pokrivaju samo prostor vertikalno iznad.
Rakete ipak mogu pokriti veću površinu. A predpostavljam da su pouzdanije nego top.

Mada pada mi na pamet, ako već rakete ne mogu da ispaljuju iznad naselja, zašto ne bi napravili te topove u blizini naselja, čini mi se da nije neka velika investicija.

[FM III]

Avionsko zasejavanje je preskupo za naše uslove.
Topovi su punjeni prašinom i onda detonirani. Vremenske prilike i sama klima su se dosta promenili, tako da je to zastarela tehnologija sa mnogo buke a malo efekta u sadašnje vreme, a da ne pominjem nove zakone koji se tiču ekslpozinvih i opasnih materija za koje se nekada kada su postojali ti topovi nije ni znalo.

[Šumadinac]

Šumadinac mislim da je Iosis tražio objašnjenje šta se u stvari dešava u oblaku kada se raketa ispali.
Inače ja sam 30 godina radio u toj struci i najveći deo je bio vezan baš za protivgradne rakete, pa ću morati malo da te ispravim.
Ispitvanja i statičkih i balističkih , kompletnih raketa ili samo odredjenih podsklopova, ni sam ne znam koliko sam prošao a snimio mnogo jer sam sa snimaka skidao vremena koja su mi bila potrebna za proveru parametara deklarisanih vrednosti proizvodjača.
Možda to nije sistem kako ti kažeš ali nije ni samo upaljač sa usporačem, koji usput svi proizvodjači zovu tempirnik, neke rakete imaju i detonirajući štapin ili smešu.
Svaki tip rakete ima svoje tablice gadjanja i nisu iste po principu balističke putanje metka a najmanje nisu parabola. Njihove krive zavise od samog tipa rakete i motora koji je pokreće. Početak i kraj isejavanja nisu u istoj tački, fizički nemoguće jer se raketa kreće, a nisu ni na istoj visini ako si na to mislio.

Možda se nismo razumeli,usporivač ima ulogu da odlioži paljenje segmenta,ali najbolja efikasnost PG rakete se postize ako ima isijavanje u paraboli,jer reagesn nema snagu istu kao i marsevsko punjenje tj ne moze da da uzgon raketi,a raketa tj projektil u ovom slucaju na maksimalnom dometu po principu kosog hitca pravi parabolu na silaznoj putanji.Drugačije ne može da krene silazana putanja,a pošto isijavanje ostavlja trag od 4km dobijaš zračenje od nekih 150 stepeni iza putanje rakete.Balistika je tu nebitna jer sam princip lanisranja zanemaruje balistiku i uticaj spoljnih faktora su ogromni.Svaka PG raketa gađa "cilj" principom preticanja jer su spolajšni uslovi perjaki da bi gađao direktno,daklemeto služba ti javi koje koordinate i azimut da zauzme lanser pri gađanju računajući na brzinu vetra i samim tim proračunavaju smicanje projketila usled dejsta vetra.A svaki projektil ispaljen pod uglom se vraca po principu kosog hitca,sem ako ugao nie 90 stepeni.

Može isijavane da počne u uzalznoj putanji rakete,ali se uvek završava u paraboli koju obrazuje silazna putanja,sad dal se u istoj tački završava i počinje isijavanje zavisi od punjenja,ali uglavnom su te vrednosti iste zbog gravitacionog ubrzanja

Da je navođena rakte au pitanju odna može da se odstupi od parabole lai u ovom slučaju parabola je neizbežna.

[FM III]

Moram reči da prvi put čujem za izraz marševsko punjenje (verovatno neki vojni izraz)
Usporač je pirotehnička smeša koja gori odredjenom brzinom. Kada se njeno vreme gorenja postavi u odredjene granice i smesti u neki projektil onda je tempirnik jer aktivira nešto u tačno tempirano vreme.
Kretanje protivgradne rakete ili ti PGR nije klasičan kosi hitac i ako liči kada se gleda balistička kriva.
Trag isijavanja reagensa nije 4 km i ne znam odakle ti taj podatak, on zavisi od dužine isijavanja reagensa odredjenog tipa PGR i elevacije pod kojim je ispaljena.
Reagens nema nikakvo pogonsko dejstvo.
Difuzija a ne zračenje ne znam odakle ti podatak da je 150 stepeni, zavisi od mnogo faktora i samih strujanja u atmosferi i oblaku, a najveća je kod kasetnih PGR.
Ne razumem kako to princip lansiranja zanemaruje balistiku i mogu da se složim da su uticaji spoljnih faktora veliki ali ne i ogromni.
Metodologija je propisala gde je najbolje ispaliti PGR a direktnu odluku donose na radarskom cetru prateći na radaru kretanje oblaka i njegov razvoj.
Inače imaš i naše proizvodjače i podatke o njihovim raketama:
http://www.poliesterpriboj.com/grupa-pr ... a_pgr_pp_8
http://trayal.rs/index.php/sr/eksploziv ... dna-raketa
http://www.krusik.rs/krusikov-protivgradni-sistem/
Postoji i PGR Progres Čačak ali nje nema na njihovom sajtu.
Ovde je neka stara prezentacija protivgradne zaštite i radaskog centra Valjevo:

većinu slika na toj prezentaciji sam ja uslikao.

[911s [SK]]

Odlična prezentacija.

[Iosis]

Na prezentaciji sam vidio da dužinu i trajanje zasijavanja se može uticati uglom.
A ne znam baš kako da se izrazim, ali koliki bi bio prečnik, odnosno koliki je uticaj rakete u metrima oko rakete, jer čisto sumnjam za neki veliki oblak da je dovoljna jedna raketa.

[FM III]

Iosis taj reagens se širi i to je difuzija a ona zavisi od samih vazdušnih strujanja i strujanja u samom oblaku.
Inače evo tebi link za tvoje područje: http://pgprs-info.com/index.php/o-djelatnosti

[Šumadinac]

Moram reči da prvi put čujem za izraz marševsko punjenje (verovatno neki vojni izraz)
Usporač je pirotehnička smeša koja gori odredjenom brzinom. Kada se njeno vreme gorenja postavi u odredjene granice i smesti u neki projektil onda je tempirnik jer aktivira nešto u tačno tempirano vreme.
Kretanje protivgradne rakete ili ti PGR nije klasičan kosi hitac i ako liči kada se gleda balistička kriva.
Trag isijavanja reagensa nije 4 km i ne znam odakle ti taj podatak, on zavisi od dužine isijavanja reagensa odredjenog tipa PGR i elevacije pod kojim je ispaljena.
Reagens nema nikakvo pogonsko dejstvo.
Difuzija a ne zračenje ne znam odakle ti podatak da je 150 stepeni, zavisi od mnogo faktora i samih strujanja u atmosferi i oblaku, a najveća je kod kasetnih PGR.
Ne razumem kako to princip lansiranja zanemaruje balistiku i mogu da se složim da su uticaji spoljnih faktora veliki ali ne i ogromni.
Metodologija je propisala gde je najbolje ispaliti PGR a direktnu odluku donose na radarskom cetru prateći na radaru kretanje oblaka i njegov razvoj.
Inače imaš i naše proizvodjače i podatke o njihovim raketama:
http://www.poliesterpriboj.com/grupa-pr ... a_pgr_pp_8
http://trayal.rs/index.php/sr/eksploziv ... dna-raketa
http://www.krusik.rs/krusikov-protivgradni-sistem/
Postoji i PGR Progres Čačak ali nje nema na njihovom sajtu.
Ovde je neka stara prezentacija protivgradne zaštite i radaskog centra Valjevo:

većinu slika na toj prezentaciji sam ja uslikao.

Tempirnik je nešto drugo,jedino ako u civilstvu nije peuzet naziv,ali tempirnik je oruđe,ako si gledao film Marš na Drinu mogao si da ga vidiš,koristio ga je Zoran Radmilović

Što se tiče balistike,zanemari balistiku zrna,pošto si je uporedio sa balističkom putanjom metka.Porotivgradne rakete let vrše po orbitalnoj blaističkoj putanji i nemamju dodirnih tačaka sa balistikom metka.I svaka balistička raketa ima putanju kosog hitca,da je nema ne bi bila balistička.Marševsko punjenje je ono koje pogoni marševski motor,neko to zove i pogonsko punjenje.Sad po čijem principu leti,dal po Njutnovom ili Stokesovom trebalo bi testirati pa doći do zaključka.

Mesto dejstav nije bitno u ovoj priči,ali te rakete u zavsinosti od vremenskih uticaja gađaju u preticanju.

[FM III]

aha pogonsko punjenje ili ti motor u ovom slučaju, barem smo to razjasnili i ja dalje ne bih išao u raspravu pošto vidim da ti to bolje znaš od mene.

Na prezentaciji sam vidio da dužinu i trajanje zasijavanja se može uticati uglom.
A ne znam baš kako da se izrazim, ali koliki bi bio prečnik, odnosno koliki je uticaj rakete u metrima oko rakete, jer čisto sumnjam za neki veliki oblak da je dovoljna jedna raketa.

Ostadoh ti dužan odgovor na prvo pitanje.
Ne dužinu putanje odredjuje elevacija jer pod većim uglom i raketa gubi svoju brzinu pa je i dužina isijavanja kraća, a trajanje je odredjeno unapred +- nekoliko sekundi.
I da nije dovoljna 1 raketa po oblaku nego veći broj njih i gleda se da se na oblak puca sa više protivgradnih stanica kako bi zasejavanje oblaka bilo raširenije.

[Šumadinac]

Ma nije ovo nikakva rasprava,daleko od toga da znam bolje ,znam uopšteno pošto je svaka balistička raketa ista u određenim stvarima.

[FM III]

Odlična prezentacija.

Hvala!
Samo da napomenem da protivgradna dejstvuje preventivno kako ne bi došlo da grada i da nije svemoguća. Ako uspemo da smanjimo do 80% uticaj nekog oblaka mi smo na konju, mada sa količinom PGR koja se koristi to je nemoguće. Veliku ulogu ima i kontrola letenja od kojih se čeka odobrenje za dejstvo na oblake ili se dobija totalna zabrana u slučaju da ima letelica u blizini.
ps. ovo je zalutalo u drugu temu, ali zahvaljujući Daki_81 vraćeno na pravi put

[Iosis]

Ma na to sam i mislio, samo pogrešno napisao.

OK iz više pravaca, ali koji otprilike radijus jedna raketa pokriva.

Pa, koliko god se smanji dobro je.

Samo što opet bude drvlje i kamenje na PG službu, a nemaju dovoljno raketa.

U onoj prezentaciji vidim da je cjena odbrane 2€/ha, je li to na godišnjem nivou?

[FM III]

Zavisi od elevacije i tipa PGR ali pokrivaju u krug od 1,5km za rakete manjeg visinskog dometa pod max elevacijom od 85 stepeni ispaljivanja, do skoro 10 km za PGR većeg visinskog dometa pod minimalnom elevacijom ispaljivanja od 45 stepeni.

[BojanM]

I danas nevreme, malo je jedan Focus u Šapcu dobio po glavi (verovatno nije jedini)...

[Šumadinac]

Zateklo me na Gružanskom jezeru,tako je zveknuo grom na par metara od mene,jos neki pecaroš bio sa sve štapom u ruci,pretrča čovek 500m do auta kao od šale

[FM III]

Pratio sam preko interneta radarsku sliku i stvarno je bio jak baš kod Šapca.