Моја маленкост, Теодор, је свежи фордовац. Од фебруара 2015. постао сам први пут власник форда,
фокус 2001.годиште, 1.6 16в зетек се, кратки са 5 врата.
Пробавао сам два месеца пре тога разне моделе и марке (укупно 5) и на крају се одлучио за овога форда.
Последњи на проби је био исто форд фокус, али 2004.год. са тдци од 100кс, караван.
Иако је био мало јефтинији - ипак сам се одлучио за ову на први поглед лошију опцију и мислим да нисам погрешио.
Ауто је у далеко бољем стању, како споља тако и унутра, урађен велики сервис (знам када се радио), регистрован,
гаранција 6 месеци на било који део да се поквари (и светло позиције!). Овде бих и похвалио човека који ми је продао аутомобил:
држи реч и у свом сервису ми испуњава сва моја "закерања" (задње светло таблице, сломљена антена,
светло дигиталног дисплеја у табли, давач брзине на мењачу); што рече моја супруга: "Хвала ..р.. да још има људи који држе до своје речи!"
Некако ми половни дизел не лежи (никад га нисам ни имао). До сада сам возио аутомобиле старије генерације, без којекаквих непотребних помагала
и без по мени највећег недостатка мало савременијих аутомобила - електронике. Ја сам од оних мало (више) "ретро" и једва ме ови моји одвојише
од старе добре фау-ве јединице са мотором 1.6 бензин из двојке, а богме је добра: купљена пре десет и по година са пређених 250.000
прешла код нас још толико и то све на плину! Али џабе све то - из дана у дан ови моји (жена и деца) вршили притисак-
-срамота нас да се возимо у "овоме", људи нас чудно гледају
и тако дошао код нас фокус
а ја Бога молим да издржи макар пола од оне јединице (коју сам иначе купио од истог човека чији је био фокус
п.с.
надам се да ме "ови овде" неће опљувати што нахвалих фау-ве
али ето и мене међу вама







