1969-1974
Sve do sredine 60-ih evropski Ford u svojoj ponudi nije imao pravi sportski automobil. Postojala je jedino sportska varijante Cortine Lotus, ali to je u osnovi bila klasična limuzina. 1964-te godine je američki odeljak Forda predstavio svoju varijantu sportskog kupea i u naredne dve godine ostvario iznenadjujuć uspeh od milion prodatih primeraka. Ovaj uspeh je doveo do toga da se u Evropi 1965-te godine započne projekat „Colt“. Ideja je bila novi auto, dizajnerski po ugledu na Mustanga, sa dobrim perfomansama, koji će cenovno biti dostupan svima. Dizajniranje i konstrukcija povereni su John Hitchman-u i Uwe Bahnsen-u u fabrici u Dagenham-u. Mehanička podloga je bila Cortina, enterijer iz Escorta, a motori iz svih Fordova koji su se proizvodili u to vreme.
Već početkom ’66-te su javnosti prikazani prvi prototipi, koji su skoro u potpunosti izgledali kao i finalni oblik. Medjutim, ime je moralo biti promenjeno jer je „Colt“ već bilo registrovano od strane Mitsubishi-ja, tako da je za novo ime uzeto Capri po jednom italijanskom ostrvu. Ovo ime je već bilo korišćeno kao Consul Capri u kupe varijanti Consula od 1961-ve do 1964-te. Jedina veća dizajnerska izmena u ondosu na prototipe je bilo uvodjenje čuvenog zadnjeg stakla C oblika, jer su postojale žalbe na klaustrofobični osećaj zbog malog bočnog stakla. Proizvodnja je počela u novembru ’68-me.
Finalno predstavljanje i početak prodaje obeleženi su na sajmu automobila u Briselu, 24-og januara 1969-te. U ponudi je bio veliki spektar motora i opreme, a slogan pod kojim se prodavao bio je “Auto koji ste uvek obećavali sebi”. Proizvodio se u fabrikama u dve fabrike u Britaniji (Dagenham i Halewood), dve u Nemačkoj (Keln i Saarlouis) i u Genku u Belgiji, a izvožen je u mnoge zemlje i van Evrope. U SAD je prodavan pod imenom Mercury Capri.
Capri je u startu imao odličan uspeh, prvenstveno zbog tada jako popularnog dizajna i zbog intezivne medijske kampanje. Za prve dve godine je prodato 400.000 prmeraka. Primerci sklapani u Nemačkoj i Belgiji su od motora imali već postojeću V4 i V6 gamu, a oni sklapani u Engleskoj su nosili Kent i Essex motore, a i jedni i drugi su imali 2.0 Pinto.
Paketi opreme i motora su bili Standard (Base), L, X, XL, GT, XLR, RS, a od avgusta ’72-ge i GXL.
Motori: (kubikaža u kubnim centrimetrima, snaga u konjima, obrtni momenat, ubrzanje 0-100 kmh, maksimalna brzina, potrošnja na 100 km)
1.3 V4: 1288 ccm, 50 hp, 9.5 mkg, 23.8 sec, 133 kmh, 8.6 l
1.5 V4: 1488 ccm, 60 hp, 11.4 mkg, 19.4 sec, 145 kmh, 8.7 l
1.7 V4: 1688 ccm, 75 hp, 13.0 mkg, 14.6 sec, 155 km/h 9.4 l
1.3 Kent: 1298 ccm, 54 hp, 8.7 mkg, 23 sec, 140 kmh, 8.7 l
1.6 Kent: 1098 ccm, 50/53/65 hp, 11.7/12.0/12.7 mkg, 17.2/16.4/13.5 sec, 153/156/168 kmh, 9.4/9.2 l
1.3 Pinto: 1293 ccm, 59 hp, 9.9 mkg, 20.9 sec, 141 kmh, 8.6 l
1.6 Pinto: 1592 ccm, 72 hp, 12.0 mkg, 15.3 sec, 158 kmh, 9.1 l
1.6 GT Pinto: 1592 ccm, 88 hp, 12.7 mkg, 12.6 sec, 170 kmh, 9.2 l
2.0 Pinto: 1098 ccm, 44 hp, 7.2 mkg, 27 sec, 126 kmh, 8.6 l
2.0 V6 Cologne: 1985 ccm, 85/90 hp (LC/HC), 15.1/15.8 mkg, 12.5/13.3 sec, 162/165 kmh, 10.4/9.9 l
2.3 V6 Cologne: 2274 ccm, 108 hp, 18.5 mkg, 10.8 sec, 178 kmh, 10.1 l
2.6 V6 Cologne: 2520 ccm, 125 hp, 20.5 mkg, 9.6 sec, 190 kmh, 10.4 l
2.6 RS V6 Cologne: 2615 ccm, 150 hp, 22.8 mkg, 8.0 sec, 200 kmh
3.0 V6 Essex: 2945 ccm, 138 hp, 24.0 mkg, 8.9 sec, 195 kmh, 10.7 l
3.1 V6 Essex: 3098 ccm, 150 hp, 7.2 mkg, 27 sec, 126 kmh, 8.6 l
Dimenzije: dužina 430.3 cm, širina 164.5 cm, visina 133.0 cm.
Težina: od 975 kg do 1050 kg.
1970-te je predstavljen Capri RS2600. Iskorišćen je razbušeni blok od 2.6 V& cologne motora, a umesto karburatora je imao mehanički injection. RS2600 se od obične verzije vituelno razlikovao po prednjim polu-branicima, dva para okruglih farova, RS felnama, nedostatku bočnih “škrga”, većim zadnjim svetlima i bogatijem sportskom enterijeru.
Caprija RS3100 je napravljeno samo 250 komada za potrebe homologacije. Za potrebe takmičenja u Grupi 4 ovaj motor je ojačan na 435 konjskih snaga i 3412 ccm.
U Engleskoj Capri nije bio mnogo korišćen za takmičarske trke, ali ga je zato Nemačko odeljenje koristilo sa velikim uspehom (dve najznačajnije pobede na European Touring Car Champioship-u, Dieter Glemser 1971-ve i Jochen Mass 1972-gde, obojica za volanom RS2600).
Avgusta 1972-ge Capri je dobio manje vizuelne izmene. Prednji migavci su izbačeni iz farova i premešteni u branike, zadnja svetla su veća, bočne “škrge” su manje, vešanje kvalitetnije, a enterijer je generalno izmenjen. Školjka je ostala ista. Svi V4 i Kent motori su zamenjeni sa Pinto verzijama, kubikaža od 1300 i 1600 ccm.
Glavna proizvodnja Caprija Mk1 je prekinuta u decembru 1973-će. Napravljeno je 1.200.000 primeraka.
.
. Moj je imao plocice 1700 GT na krilima
