Ford Fiesta ST 2,0
Fiesta ST nema nikakvu direktnu vezu sa glavnim junakom kultnog domaćeg fima ”Nacionalna klasa”, ali evo kako bi možda susret Floyda sa ovim automobilom Forda izgledao danas, 26 godina kasnije...
Godina 1979. i domaći hit film Gorana Markovića ”Nacionalna klasa”. Glavni lik Branislav Mitrović - Floyd. Jedan san i jedna zbrka snova i realnosti. Potom, jedna letnja kiša, par loših guma i sunovrat od sjaja šampiona do sive realnosti svakodnevnog života.
A šta je bilo posle?
Čim se Brana vratio iz JNA, tata Moma mu je sredio dobar posao (bolje reći: zaposlenje) u velikoj export-import firmi, a Vukosava je rodila ćerku. Glumeći sreću, pocepan između neodživljene mladosti, i relativne sigurnosti novih nametnutih okolnosti, Floyd je sve manje Floyd, a sve više, prvo ”drug”, a kasnije ”gospodin” Branimir Mitrović.
Zbog izuzetno tvrdog trima oslanjanja Ford Fiesta ST je na samoj granici neudobnosti
Beograd, godina 2006.
Tata Mome više nema, Vukosava živi neki svoj svet, sazdan od kurseva Feng-Shuia, ikebane, zdrave hrane i patološke brige o jedinom detetu. A to dete je na studijama umetnosti u Modeni (O, sudbino!), dok se gospodin Mitrović kroz tranzicijsko vreme iznenađujuće dobro provukao. Sa mesta savetnika u velikom export-importu, upravo je uspeo da se dokopa predstavništva jedne naše firme ”tamo”, a posle jedne strane firme ”ovde”. Posle manjeg srčanog napada, i tata Mominog odlaska, na staranje su mu ostali neki stanovi, jedna picerija i jedan mali kafe. Sasvim dovoljno da se Brana muva po Beogradu, a da sve ukupno, ne radi previše.
Omiljeno mesto mu je njegov mali lokal, koji drži više zbog prijatelja nego zbog profita. Nije ni na važnom mestu, ni u razvikanom kraju. Više je to okupljalište za malo društvo koje se zna.
Poučena gorkim iskustvima mladosti, još dok je B. M. F. služio narodu, Vukosava (nekada Šilja) je položila vozački ispit, i ”prevozno” se osamostalila. Od odlaska ćerke u beli svet, porodični Passat je postao besmisleno velik.
A onda je pred njegov kafe, jednog bezveznog ponedeljka stala ona. Fiesta ST. Odavno se stari frajer ne okreće - ni za devojkama, a kamoli za automobilima. Gotovo je s tim. Ali, onda nadobudni mladić, nabeđeni test-vozač iz neke od novopečenih auto-moto redakcija, bezobrazno i savim nepotrebno - zaturira...
Kadar prvi
Znate onaj osećaj, kada vas samo tračak nekog mirisa, u milisekundi vrati mnogo godina u nazad, u zagrljaj neke koju je racionalni deo mozga potpuno izbrisao iz svih registara?
Upravo to je doživeo i gospodin Mitrović. Jednog bezveznog ponedeljka...
Kadar drugi
Floyd za upravljačem, u ležernoj kožnoj jakni, juri polupraznim ulicama Beograda. U pozadini se čuje remiksovani Dado Topić. Muzika ista, mada je ritam nov...
I osećaj kao da je ponovo rođen.
Ulični trkač
Ali za razliku od tužnog Fiće (uništio ga Mile rent-a-bubreg, prilikom redovnog preparkiravanja), sada je tu automobil, podjednako mali u svom vremenu, ali sa svim onim za čime je nekada Floyd čeznuo.
Ford Fiesta 2,0i ST. Prilično bezazleno ime, ako se izuzme onaj nastavak - ST. Uredno oblikovan, klasičan Ford, pa još Fiesta, sa troja vrata i ponekim sportskim detaljom. Mada...
Umesto modernog dizelaša ili lakog benzinca, što je gospodina Mitrovića pratilo svih ovih 25 godina, pod prednjim poklopcem je uglavljen dvolitarski, benzinski Duratec ST 2,0i, opšte poznat iz Mondea, sa nešto dinamičnijim softverom za kontrolu rada, i 5 KS više. No, ne i više od toga, jer Brana odavno ne šuruje sa majstorima iz kanala. Pogotovo ne ovim novim.
Ipak, da bi čitavoj priči dao i neki smisao Floyd II se opredelio za paket ST, kojim je u mali automobil upakovano sve što se kod Forda može smatrati best off od opreme.
Na primer, koža na sportskim sedištima, obruču volana i ručici menjača, pa aluminijumske nožne komande, pogodne za istovremenu upotrebu gasa i kočnice. Da se ”ulični sportista” ne bi otopio do svog kafea, u Fiesti je ugrađen i automatski klima-uređaj, kao i veoma dobar audio-sistem. Kako je svoju dozu elektronike apsolvirao na prethodnim konfekcijskim limuzinama, osnovni putni računar mu je sasvim dovoljan. Realno, jedini bitan podatak koji ga zanima je potrošnja goriva, a i to ne zato što nema para za benzin ili (daleko bilo) mora da ga kupuje ”na crno”, nego zato što ga pogled na taj mali displejčić uvek podseti na pokojnu tetka Natu (A, Brana! Jao, što si porastao!)...
Zadnja klupa je odavno prestala da ga interesuje
Za broj veća
Iako je Fiesta u ovom, sada najnovijem izdanju ponovo povećana, što uvek za broj previsok Floyd i oseti, sedišta bi mogla biti i bolja. Jesu divno izrađena, imaju dobra bočna uporišta, i prijatnu širinu u leđnom delu, ali im je sedalni deo veoma kratak. Uz to, da može da ih spusti još koji centimetar. Ali, treba im priznati da lepo štite odavno načete pršljenove, pa čak doprinose i udobnosti, koja je izgubljena tvrdim ogibljenjem.
Komande su postavljene logično i lako za savladavanje, jedno što visoki Floyd kolenom nehotično menja muziku na CD uređaju.
U prtljažnik stavlja samo najnužnije stvari
Pristup na zadnju klupu su mu još u salonu demonstrirale simpatične prodavačice (prepoznale ga, beštije!), ali bez vidnog uspeha. No, njega taj deo ne zanima. Primetio je jedino da bi klupa trebala imati nešto izraženiju formu. Ipak, u salonu su ga uverili da pozadi ima dovoljno mesta, osim za ekstremno dimenzionisane putnike, kakvi nisu ni predviđeni kao saputnici.
Posle gorkih životnih iskustava sa prijateljima i ”prijateljima”, što se Floyda tiče, mogli bi izvaditi i desno sedište...
Prtljažnik je i više nego dovoljan za momačku namenu ovog automobila. Jedino, za daljinsko otvaranje treba malo razmišljanja i čekanja, ali s obzirom da na pijacu nikada nije išao, a da se lokali i onako snadbevaju sami, ni taj ga deo nije previše impresionirao. Ipak, pomislio je, kada krene po ćerku na aerodorom, kako neće imati problema sa svim njenim koferima i silnim kesama.
A i obradovaće se, jer ipak je ona umetnička duša...
Ko zna, prepozna
Spolja, ST ne izgleda previše agresivno, ali ni nevino. Baš po ukusu osedelog beogradskog frajera. Ko zna, taj prepozna.
I opet se pokazalo da fabrički dizajneri uglavnom najbolje znaju kako da ulepšaju svoj model, a da ne odlepršaju u bizarnost. Neki klinac, na prvom servisu, očigledno neo-tuning entuzijasta, reče da tu ima prostora za šminkanje. Floyd ga je samo pogledao. Tupo...
”’Ma ‘ajde bre dete, šta ti pada na pamet...” pomisli. ”Pa vidi ovo: moćan gril iznad prednjeg spojlera, mrežica pozadi, svi delovi karoserije lakirani u istoj boji, moćna, hromirana izduvna cev, točkovi od 16 cola itd. To smo mi, bre, sanjali, pravili od koje čega, švercovali iz Trsta… A ti sad, ulepšavanje...”
Ali, sve to je On imao i ranije. Ono što ga je ”ubilo”, a to je prava vrednost ove Fieste, jeste festival snage. Klasično građen čeotvorocilindraš Forda, bez previše mehaničkih egzotičnih dodataka, daje svih 150 KS, pri 6000 obrtaja, mada mu i par stotina obrtaja preko te crte uopšte ne smeta.
K’o nekada Cossworth!
Zahvaljujući drugačijem sistemu usisa, menadžmenta motora i pre svega izduva, duh ovog agregata je znatno drugačiji nego istog sklopa u limuzinama ili mini-vanovima. Znatno drugačiji!
A sve počinje od okreta ključa u kontakt bravi. Moćan, drugačiji, prljav zvuk. Decibela taman toliko da ga ne razdražuju i da mu policija ne može ništa. Ali, zvuk: dubok, baršunast, pomalo trkački zvrndav, kao da svi limovi nisu gde treba. I da nije iskustva, umalo da to reklamira na servisu. A onda se setio da je već negde čuo da se to danas projektuje, dizajnira, a ne k’o nekad, testeru pa seci...
Primitivno turiranje na semaforu, daje mu do znanja da je naš benzin na donjoj oktanskoj granici za ovakav automobil. Pomalo pucketa, kada obrtaji krenu nadole. Sramota ga od sebe samoga, ali oduševljen je. Kao nekada njegov Fića! A onda kreće. Motor ne ekslpodira, ali suvereno vuče, nagoveštavajući da to, ipak, nije neka nasvirana mašinica, već veliko srce u malom telu.
Menjač je u prvim minutama neprecizan, bučan, da bi sa svakim kilometrom i stepenom celzijusa, postajao poslušniji i precizniji. Ipak, i bez fabričkog propratnog materijala, oseća da se samo radi o standardnom menjaču sa skraćenim hodom ručice, a ne o sportskom mehanizmu. Međutim, svi stepeni su na svom mestu. Lepo poređani, kao u stara dobra vremena.
Iako obrtni moment nije kao kod nekih supermodernih TDi motora, kakve je pod pritiskom osedelih i odebljalih ortaka-mediokriteta kupovao proteklih decenija, snaga je mekano razvučena preko čitave skale obrtomera. A njegovom srcu i mnogo više prija zvuk benzinca na 6200 obrtaja, nego brutalni dizelaški limiter na 4400 obrtaja.
Prijatno iznenađenje
I baš kada je onaj racionalni prokletnik, koji je rastao u njemu svih ovih godina, krenuo da ga kune: ”Šta si to kupio, kešo matori! Ima zubi da ti poispadaju na ovim beogradskim rupama!”, kad eto Forda da prijatno iznenadi, ali i ućutka prokletnika.
Da je pogon napred, i da je kilograma malo, jasno mu je bilo na prvom semaforu. Serijski ugrađen ESP teškom mukom savladava 190 Nm i 150 KS, na relativno malim gumama.
A kada je ovaj dodatak, namerno, isključio, Fiesta ST je postala njegova nova ljubavnica, kao i sve prave, pomalo opasna i divlja. Pogotovo na mokrom i lošem putu. Par žestokih startova, nekoliko oštirih kočenja, još par krivina i odoše gume! Doduše, novi par, dimenzija 205/45 R16 ne košta kapital, ali vredi i to imati na umu.
Naravno, ogibljenje je tvrdo, sa ojačanim elementima koji sprečavaju naginjanje. Da, unapred je znao da će tako biti i da svesno žrtvuje udobnost, ali ima tu nešto što je jače od njegovog racija. I konačno, da je tvrdo trimovan osetio je na svakoj većoj neravnini, kakvih u Beogradu ne fali, a da, ipak, postoji i doza udobnosti, primetio je u dugim i brzim krivinama, osetivši kako se karoserija ”namešta”. Sve to je mnogo prijatnije od sirove sportske brutalnosti, ili, još gore, elektronski kontrolisane i veštački smirene goropadi, na kakve se pale neki njegovi, bivši, ortaci.
Za svakodnevnu upotrebu, prijaće mu neka, nazovi je, prva faza kočenja, koja je na nivou svega što je prethodno vozio. Ali, posle toga, čak ni snažan pritisak na pedalu kočnice, sem neprijatnog pomeranja unutrašnjih organa (godine, moj Floyde!), ne stvara druge negativne posledice. Četiri diska nadmoćno vladaju situacijom, pa je ABS samo pasivni element, što mu je i namena.
Ono što ga raduje
Ima tu još toga što ga raduje! Fiesta ST je zaista pravi automobil za uživanje. Može da potegne i preko 200 km/h, ali to je mogao i njegov stari dizel.
I ono što nisu mogle mnoge nabeđene lepote i vrednosti, uspelo je malo parče plavo obojenog lima. Uspelo je da mu vrati osmeh na lice. Za samo dva sata, od gospodina Mitrovića, rodio se novi Floyd, a za to vreme dešavalo se sledeće:
- slalom od Gazele ka Aerodormu, između kamiona i ”olupanih” polovnjaka;
- savršeno legalno startovanje sa semofora i dostizanje zakonskog limita od 60 km/h za manje od 5 sekundi!
- 2 kruga po Ušću, na kojem je sad drveće podebelo, pa trka nema,
- uspon na Avalu i to tri puta
- i konačno, parkiranje pred njegovim kafeom. Baš oko podneva, kad su tamo na okupu svi. I luzeri i podgojeni karijeristi i ofucane raspuštenice. I naravno - Ona.
Da li je neko nešto rekao?
Ne, niko ništa. Baš ništa...
A kako će Vukosavi opravdati 18.250 evra rashoda? Lako. To ona i ne mora da zna. Bar ne do detalja i ne odmah. Tako je Floyde, pokaži zube i priznaj da ti Ford Fiesta ST zaista prija...
Floyd bilo kakvo dalje šminkanje smatra suvišnim
izvor vrele gume
