1959
Ford Galaxie je predstavljen krajem 1958 godine kao 1959 model i kao najveći Ford iz navedene godine, takozvani full size. Kupac je dobvai izbor šest različitih verzija, uključujući sedan i hardtop sa po dvoje i četvoro vrata kao i kabrio. Sa dizajnerske strane Galaxie se ličio na manji i poznatiji Ford Fairlane, ali je imao sličan krov kao i Ford Thunderbird. Izbor motora se svodio na 223cid/3.7L I6 sa 135 ks i 145 ks, 292cid/4.8L V8 sa 175 ks i 185 ks dok je u vrhu ponude bio 352cid/5.8L V8 sa 300 ks i 360 ks (poznatiji kao Interceptor Special V8). Najviše pažnje je svakako privukla Skyliner verzija. U pitanju je bio hardtop čiji se metalni krov spuštao u gepek što je davalo Fordu model koji su iz tog perioda samo Mercedes i Cadillac imali. I pored velike pažnje Skyline nije bio preterano popularan model kod kupaca zbog prostora samo za dve osobe, a sa spuštenim krovom prostor gepeka je bio nepostojeći. Prodato je oko 20,000 primeraka koji danas vrede malo bogatstvo.
1960-1964
Druga generacija je predstavljena 1960 godine i u pitanju je bio potpuno novi model u svakom pogledu. Iako je 1960 Galaxie bio duži, širi i teži od svog prethodnika, takođe je bio i niži i predstavljao novu formulu u dizajnu Fordovih vozila. Dok su General Motors i Chrysler počeli da razvijaju moćnije modele za staze, Fordov predsednik Robert McNamara je ignorisao auto sport i smatrao da automobili trebaju da služe samo za prevoz od mesta A do mesta B. Niko verovatno nije bio iznenađen što je najjači motor i dalje 352cid sa 360 ks, ali se Ford potrudio da poboljša već visok imidz sa dve nove verzije, Starliner i Sunliner. McNamara je konačno napustio kompaniju 1961 godine da bude sekretarica tadašnjeg Američkog predsednika John F. Kenney i Ford je krenuo da razvija i performance modele. Ford je takođe primetio da pobede na stazama donose visoku prodaju, a kao odličan primer se može navesti Pontiac koji je, zahvaljujući odličnim rezultatima u NASCAR, preko noći stigao od prosečne kompanije do broja tri po prodaji. Predstavljen je novi 390cid/6.4L koji je razvijao 375 ks u običnoj verziji i 401 ks u jačoj verziji i Galaxie je počeo da se takmiči u NASCAR. Iako su rezultati bili dosta slabi (sedam pobeda u 52 trke) i protiv moćnih Chevroleta i Pontiaca se nije moglo, Ford je ipak bio zadovoljan sa rezultatima ostvarenim u prvoj sezoni. Minimalne dizajnerske promene su usledile 1962 godine, a velika vest je bila predstavljanje nove sportske Galaxie 500 verzije. Ford je nastavio da napreduje performance tako da je naveći motor 1962 godine bio 406cid/6.7L koji je razvijao 385 ks i 406 ks, zavisno od verzije. Međutim, zbog velike težine i slabe aerodinamike Galaxie se nije proslavio na stazama. Ford je našao nekoliko načina da poboljša aerodinamiku, pre svega zahvaljujući novom krovu i aluminijiskim branicima, ali ih NASCAR nije odobrio jer nisu bili dostupni na svim serijskim modelima. Zbog toga niko nije ni očekivao dobre rezultate u NASCAR i Ford je pobedio samo šest od 53 trke u 1962 sezoni. Za 1963 godinu Ford je konačno unapredio aerodinamiku zahvaljujući novom krovu, ali je svakako velika vest bila predstavljanje novog 427cid/7.0L trkačkog motora, koji je razvijao 425 ks. Da bi Galaxie mogao da se takmiči u drag trkanju Ford je napravio 212 posebnik R verzija sa niskom težinom. Za tuning se postarao veliki Holman Moody, koji je pravio praktično sve trkačke Fordove iz 1960ih. Odlični rezultati su ostvareni u NASCAR gde je Galaxie pobedio 23 od 55 trka, uključujući i prvih pet mesta na 1963 Daytona 500. Poslednje godine ove generacije, 1964, nije bilo nekih promena. Prodaja je bila standardno dobra, odlični rezultati su i dalje beleženi u drag trkanju i NASCAR (30 pobeda u 62 trke plus još pet pobeda od strane identičnog Mercury) i Ford je spremao još bolju zamenu za 1965 godinu.
1965-1967
1965 Galaxie je bio potpuno novi u svaki pogledu, sa novom sašijom, sportskom suspenzijom i dizajnom koji je dosta ličio na Pontiace iz navedenog perioda. Izbor motora je bio identičan kao i prethodne dve godine, ali su Fordovi inženjeri spremili novi Cammer 427cid/7.0L koji je razvijao 616 ks u osnovnoj verziji i čak 657 ks u verziji sa četiri karburatora. Ford se nadao da će ovaj motor da nastavi dominaciju u NASCAR, ali je NASCAR zabranio njegovu upotrebu uz razlog da nije serijski model. Nova NASCAR pravila su takođe zahtevala da ovaj motor bude ubačen u nekoliko hiljada serijskih modela (umesto nekoliko stotina kao u prošlosti) što bi bio skup i dug posao. Ford je odustao od ideje mada je Cammer igrao veliku ulogu u drag trkanju. Rumori takođe kažu da je određeni broj Galaxie napustio fabrike sa Cammerima uspod haube, ali ovaj podatak nikada nije dokazan. I pored toga je nastavljena apsolutna dominacija u NASCAR gde je Ford pobedio čak 48 (Mercury dodao još jednu) od 55 trka, što je rekord koji do današnjeg dana nije oboren. Do kraja ove generacije Galaxie se uglavnom nije menjao. Treba spomenuti da je proizvodnja počela i u Brazilu 1966 godine, a da su rezultati u NASCAR naglo opali 1966 i 1967 godine (po deset pobeda u 49 trka u svakoj sezoni) nakon što je NASCAR dozvolio da Plymouth i Dodge koriste Hemi motore, a za 1967 godinu NASCAR budzet je dosta smanjen.
1968-1974
Galaxie poslednje generacije nije bio ništa novo mada se dizajn značajno promenio i dosta je ličio na blizanca LTD. Manji model Fairlane Torino je postao performance model tako da se Ford uglavnom kocentrisao da Galaxie postane luksuzni automobil siromašnih ljudi. Torino je takođe predstavljao Ford u NASCAR gde je ostvario odlične rezultate, a Galaxie se sada mogao dobiti i sa 429cid/7.0L sa 360 ks. Ovaj automobil bez većih promena se proizvodio u Brazilu sve do 1982 godine. Zanimljiva vest je da je i wagon konačno postao opcija za 1969 godinu poznat kao Galaxie Country Sedan. Nove dizajnerske promene su usledile 1971 godine, ali model nije imao veći uspeh i Ford ga je zamenio sa LTD nakon 1974 godine. Za kraj da spomenemo da je Galaxie bio omiljeni automobil Clint Eastwooda. Ako ikada želite da vidite Galaxie samo pustite neki od Dirty Harry filmova.
i sakloni 
