drugi je capri 2.3L, V6, godina 1980. e, s ovim je autom priča malo drugačija. našao ga je moj kolega koji je razvodio grijanje u nekom selu. znao je da ja tražim caprija već duže vrijeme, tako da me odmah zvao, a kad sam došao, imao sam šta i da vidim. auto je do pola vrata bio u konjskom đubretu, morali smo daske stavljat da se uopšte krećemo oko njega. samo sam očistio svjećice i platine, malo ga zalio i odmah je upalio. platio sam ga sto maraka tada, prije 8 godina. znači, u štali je bio nekih desetak godina, desna mu je strana bila sva izubijana kopitima, sreća pa su stakla ostala čitava. uradio sam mu pod, nabacio zaštitu, nove kočnice, lim povario i pokitovao na grubo, postavio servo volan sa scorpia, pumpu i letvu volana.nadam se uskoro da ću ga i završiti napokon...malo još kitovanja, lakiranje, auspuh....neće imati kvake na vratima, nego daljinsko otvaranje uz pomoć solenoida koji povlači polugu i otvara bravu. uzeo sam ih iz brava gepeka od scorpia.
treći je granada 2,5D godina 1982. ovaj auto je samo za prevoz kojekakvih teških stvari do vikendice i to po makadamu kakvog samo možete zamisliti. ovom autu skidam kapu i nemam puno komentara jer vuče dobrih pola tone uz brdo po makadamu. a i ne troši nešto posebno puno. jedno vrijeme, dok je jestivo ulje bilo jeftinije od nafte, vozio sam ga na floriol. jest da malo teže upali, i dim smrdi po roštilju, ali išao je...ono ga je stari opalio kad je dovozio kazan za rakiju...što je najgore, kad je dovozio...
lepo si uradio scorpia,nema sta!
i sakloni 
