Focus mk2 1.6 Ti-VCT by Poison

[Poison]

Posle mene, red je na predstavljanje i njega..



Siv. Jednostavan. A u vožnji pomalo i zabavan.
Kod mene poslednjih 5.000 km.
Trebao mi je auto sa dovoljno mesta za pet osoba, ali da bude srednjih dimenzija. Manja originalna kilometraža, očuvan, a cena da bude odmerena. Jer mi auto do sada nije bio potreban, ali zbog putovanja do posla, pošto su ukinuli organizovan prevoz, postao je potreba. Tako da.. nije trebao da košta više od onoga čemu je namenjen. A i održavanje da prati tu liniju.
Pa ipak, kada je sada već tu - da bude pogodan i za avanture slobodnim danima, pošto to ranije nismo bili u mogućnosti (bez auta). Znači, da bez većih problema i izdaja može da sa dovoljno snage proguta nekoliko stotina brdovitih kilometara mesečno.
Pošto već imam iskustva sa Mondeo od ranije, i ovaj Focus je ispunio moja očekivanja. Uglavnom.
Jer, ima nekih nepravilnosti u radu.
One su me i dovele do ovog foruma..

PS
Kada sam istraživao pre kupovine, njegovih 85 kW mi je delovalo dovoljno. Međutim sada, vidim da sam ipak trebao gledati model sa većom kubikažom. Iako, više obrtaja i on ide. Ide odlično. Pa ipak.. išao bi izdašnije da ima koji kW više.
Takođe, nisam tada znao da je Ti-VCT, tj nisam znao da to može biti problem. Nisam znao ni da su začeci rđe na prednjim krilima posledica provedene mladosti u švajcarskoj.
Nekoliko auta nam se prodalo "pred nosem". Stavimo novac u džep i dok stignemo do prodavca, on prodat.
Pa je ovaj Focus uzet na brzinu - uveče se čuli, ujutru otišla supruga u drugi grad po njega (ja sam bio tada na poslu). Pomalo igra na sreću, ali.. hteo sam Focus i trebao mi je do kraja nedelje.

Hoću da budem optimističan, da ne razmišljam i da samo vozim i održavam, ali.. videćemo kako će do kraja ispasti.

[Markedjani]

Šta ti je napredak, nekada ljudi putovaše na daleke pute sa 55ks i bejahu im dovoljno, sad sa 85kw... nije baš dovoljno.

Što se tiče korozije i primeraka iz švajcarske, sasvim normalno, odatle i audiji koji važe za najbolje zaštićena kola i sa najboljim limom... dolaze sa izdašnom korozijom.

ti-vct je super pod uslovom da je lepo urađen taj veliki servis, to je jedina stvar koja je specifična na tom motoru iliti varijabilna bregasta tj zupčenje samog motora je specifično u odnosu na primerak sa 100ks.

Pouzdanost, paaa, posle 15+ godina... normalno je da će biti kvarova i ne može da služi kao nov auto samo sa redovnim održavanjem.

Al' svakako će biti manje glavobolja nego sa nekim dizelom, doduše sve što se uštedi kroz održavanje, gorivo i potrošnja sve to iznivelišu pa ko šta voli nek izvoli.

[Poison]

Haha. Istina! I tih 55 je mnogo za moje roditelje. Otac obožavao Citroen. Imali Ami 8, CV 2 i onda novu Dyane 6.
Obišli Jugoslaviju sa svim susednim državama. Više puta.
Nego, iako sada na početku pete decenije života, još me drži sećanje na moj prvi automobil - Renault Baccara mk2 2.8 V6.
Ona je do vrha brda na kome se nalazi rodno mesto moje supruge, gde sada živimo poslednjih nekoliko godina, izlazila četvrtom. Focus od krivina nema puno mesta ni za treću.
Mislim, brzina kretanja je ista, ali torque nije.
Mondeo je takođe bio prilično izdašan, ali ok, on je bio dizel.
Otuda moja opaska da nešto jači motor ne bi bio na odmet.
Na ravnom - Focus je živahan, ali i tu se oseti nedostatak ponekad. Npr kako sada, kada sam stariji, vozim i nešto sporije (tamo gde mi je putna brzina bila 120, sada je 90-100 km/h), traži da se spusti u četvrtu pri preticanju, ako nema dovoljno mesta za sporije ubrzanje.
Ali opet, da ne bude zabune - nije to uvek, već ponekad. I inače, ovaj motor, kao što vidim da znate, traži nešto više obrtaja. Pa tako, u petoj, tih mojih 90-100 km/h je nešto preko 2.000 rpm. A on počinje da ozbiljno vuče preko 3.000. Zato u zavisnosti od situacije, traži stepen niže (pa i dva, ako je uzbrdo).
Baccara nije imala tih obaveza. Petom pretiče glatko. Uslov je samo da se nalazi iznad 1.700 obrtaja.
Sviđao mi se taj auto. Stradao je u poplavi.
Tada prešao na Forda.
I ostao.

I ostalo rečeno je baš tako. Nisam znao za Švajcarsku i njihovu so pre čitanja ovog foruma.
Tamo je i rađen prvi veliki servis, videh danas u knjižici. Drugi kod nas. Ne znam gde.
A kada sam rekao održavanje, zapravo sam mislio i na opravke, tj zamenu dotrajalog. Na to sam spreman. Iako realno i iskreno - ne sviđa mi se sve to. Tačnije, ne sviđa mi se pola od toga.
Jedan stradao, drugi prodat pre više od decenije. Suprugin Renault 4 takođe ostao pod vodom, a Golf 2 "vukla" do pre nekoliko godina.. i odvikli smo se od troškova oko auta. Nisam radio (radio na našem imanju jesam, ali nisam bio u radnom odnosu u firmi) i imali smo dovoljno svega. Sada radim, i dalje imamo isto toliko dovoljno, ali višak odlazi njemu.
Nažalost, nemam drugog izbora. I da ne radim u firmi u kojoj sada radim, opet bih do druge morao putovati.

Sa vedrije strane. Ona druga polovina. Sada smo slobodniji.
Ne zavisimo od reda vožnje prigradskog prevoza (mada, kada nemamo preku potrebu, i dalje se koristi). Ne nosimo "na ruke". A bogami i izađemo ponekad na otvoren put, pa nas taj put odvede na mesta na koja nismo bili ranije.
Sada zahvaljujući tom istom autu - doživljavamo nova iskustva.
To ima svoju cenu.
Da li je opravdana? To se trudim da ne razmišljam mnogo i da gledam ovu drugu, vedriju stranu.
Tako je lakše.
Ja sam frugalan. I imao bih gomilu argumenata za i protiv, haha.
Zato je ovako lakše.
Neka ide kako je počelo..

Dobar mi je Focus. Vrlo dobar, štaviše.

[mbole]

Cuj.. 55 konja...
Moji roditelji neke 74 odose na mesec dana u Francusku sa svih 25 u fici
A nekih 10 godina kasnije ja i dva drugara, sa istih tih 25, i brako prikolicom, na 'turneju' Kragujevac, Uzice, Titograd, Sutomore, Dubrovnik, Zenica, Djakovo, Beograd, Kragujevac.
I sutra na trku u Kraljevo
U Djakovu smo pokupili jos jednog drugara (bio tamo u vojsci).
Jozef Siklosi nas preteko trkackim jugicem na autoputu Bg Batocina, i prica sutra u Kraljevu kakvih sve ludaka ima..
Fica, prikolica.. i pici 120 sa cetvoricom unutra
Reko.. za ono ludaci.. imas pivo od nas iz fice

[Poison]

Zanimljiva anegdota.
Pa.. tako je nekada bilo. Živelo se opasno. A da nismo ni znali da tako živimo.
Pa ipak, sve to i doživeli i preživeli.
Nije loše ni danas, samo možda nema više te opuštenosti i spontanosti u tolikoj meri.