Uf... mechanic OK, izvin'te, ali ovo nikako ne može da bude post u dve reči...
Prvo i pre svega:
ne postoji čudotvoran lek. Ako to prihvatiš kao činjenicu koja se ne dokazuje, idemo dalje.
Drugo, ako ti se ne čita sve ovo - preskoči, pročitaj zadnji pasus.
E sad... da bi shvatio kako eventualno možeš da se braniš od korozije, prvo treba da znaš
tačno ŠTA je korozija. Uz rizik da se bespotrebno ponavljam, ima sasvim lepo napisanih tekstova online da te uvedu u materiju, nema potrebe da ih ovde prepričavamo... evo ti čisto primera radi
http://hr.wikipedia.org/wiki/Korozija ... ima tu i objašnjenja kako koja metoda zaštite približno funkcioniše. Izvini ako to već sve znaš, ali moralo je da bude napisano. thumbup
Pošto je pomenuta u naslovu teme, da razjasnimo zašto elektronska zaštita ne funkcioniše kod automobila baš onako kako se priča...
Elektronska zaštita od korozije (katodna, pošto je anodna namenjena za zaštitu objekta u ekstremno korozivnoj atmosferi, na primer za skladišta kiseline...) radi na jedan od tri načina:
- Relativno jednostavna metoda koju dosta koriste brodograditelji je ta da se kao "žrtveno jagnje" postave goli parčići materijala nižeg potencijala ("anode"), što menja galvanski potencijal osnovne strukture koju želimo da zaštitimo (karoserija, šasija) i brani je trošeći sam materijal anode. Međutim, da bi to funkcionisalo, te anode se povremeno menjaju kada se istroše i trebalo bi da ta zaštita bude montirana u razmacima, što bliže problematičnim mestima... kojih kod automobila ima dosta, kako spolja tako i unutar cevastih struktura šasije - a za sve ove godine nisam čuo da je iko ikada uradio zamenu tako nekih anoda na kolima, pa mogu samo uz određenu dozu pouzdanosti da kažem da to nije metoda koja se široko koristi... Ova metoda ne zahteva dodatno napajanje električnom energijom, "struja" dolazi iz samog spoja različitih metala.
- Metoda koju najčešće pominju po oglasima (a prodaju nešto sasvim drugo) je elektronsko kolo koje provodi struju kroz materijal i korozivnu okolinu, i tako smanjuje korozioni potencijal samog materijala koji se štiti. Pre svega, da razjasnimo zašto ovu metodu prodavci magle redovno pominju: mnogo lepo zvuči kada se citira da neki postupak "uspešno koriste brodarska industrija, naftne kompanije i vojska". Što je najgore, nije čak ni laž koja bi mogla da se uoči na kilometar, već poluistina: tačno je da se koristi, ali za zaštitu delimično ili potpuno potopljenih/ukopanih struktura kao što su brodska korita, naftne platforme, cevovodi, noseće strukture mostova ili antenskih stubova itd. Za zaštitu nadgradnje koja je izložena atmosferskoj vlagi koriste se druge, klasične metode zaštite (farbanje, cinkovanje itd.). Naravno, i u ovoj primeni, postoji katoda (metalna struktura koja se štiti) i anoda (potrošni materijal, deli se na više tipova zavisno od brzine trošenja i veličine strukture koja treba da se zaštiti), a između njih postoji izvor jednosmernog napajanja i sonda koja meri potencijal samog materijala koji se štiti i prilagođava struju koja se saopštava sistemu. Međutim, ovi sistemi su projektovani za okruženje bogato slobodnim elektronima i visokog oksidacionog potencijala (tu ulogu igra morska voda ili vlažna zemlja) a što pospešuje pojavu rđe... ali to nije baš sredina u kojoj bih voleo da vidim bilo čiji automobil.
- Metoda koju, pak, najčešće prodaju po oglasima je elektronsko kolo koje "tera" neku struju kroz metal i tako smanjuje njegov korozioni potencijal. Ovo bi u suštini trebalo da pretvori automobil u jednu veliku ploču kondenzatora koja se strujom male veličine (koju obezbeđuje akumulator vozila) održava na željenom statičkom potencijalu. Postoje dve varijante ovog uređaja. Jedna, gde se relativno mala pločica ("skupljač elektrona") postavi na pogodno mesto, čeka se da voda od npr. kiše pljusne po tom mestu i da zatvori strujno kolo sa eventualnim oštećenjem od rđe i time "ukloni" slobodne pozitivne jone metala koji bi mogli da oksidiraju (rđaju). Nije najjasnije šta bi trebalo da spreči metal da rđa sam od sebe dok se ne "ispere" vodom ili šta ako voda ne zatvori strujno kolo (pošto su struje koje se koriste tipično male, a slatka voda ima relativno veliki otpor)... Druga opcija je da se nezaštićeni metal (koji je sam po sebi potencijalno mesto za koroziju) veže na izvor elektriciteta, i to bi možda i funkcionisalo da zadržavanje željenog statičkog naboja nije u potpunosti zavisno od dielektričke izolovanosti metala karoserije od okoline. Dakle, metal ne sme nigde da bude načet/zarđao, ne sme da bude golih buksni, šrafova, spojeva različitih metala, farba takođe ne sme da bude porozna (puno sreće sa time, pogotovo kako automobil stari) itd. itd. itd. U prevodu, može da bude, ali realno - teško.
Ima i raznih hibrida ovih tehnologija, ali nijedna koju sam ja do sada video nema ni teoretsku potporu za obećanje da će u potpunosti da reši osnovni problem pojave korozije... Ili je potrebno da se koristi previsoki napon pa se povećava pražnjenje akumulatora u stajanju i potencijalno ometa rad elektronike u vozilu, ili su potrošne anode preteške, ili preskupe, ili ih je potrebno montirati na nemoguća mesta... ili jednostavno uređaji ne rade ništa pametno, sem što lakovernog kupca olakšaju za izvesnu svotu novca.
OK, ako to ne radi, kako se boriti protiv toga? Prvo, treba znati da su kod automobila gomilanje prljavštine i, usled toga, zadržavanje vlage na mestima koje je teško očistiti, daleko veći faktor rizika za pojavu rđe nego prisutnost vlage u vazduhu, pojava kiselih kiša ili neizbežni potencijal za stvaranje korozije na čeličnim delovima. Odmah zatim tu su i površinske nepravilnosti, primese koje su dospele u sam metal tokom njegove proizvodnje ili nezaštićeni spojevi različitih materijala koje mogu da stvore lokalizovane probleme.
Za priču o Mazdi koju si naveo, koliko znam, pojedini prodavci (ne samo Mazdini) su na svoju ruku "fabrički" ugrađivali iste te
aftermarket (ne-fabričke) "elektronske zaštite", bilo u ceni vozila kako bi privukli kupce ili da bi makar zaradili na tome pošto se "izuju" za vozilo. Drugi kažu da je već sama priključenost akumulatora neka forma zaštite... moje mišljenje je da se, ako i postoji razlika između brzine rđanja sa priključenim akumulatorom i bez toga, ona meri verovatno u promilima, pogotovo na otpadu. Da se razumemo, volim i ja dobru urbanu legendu, ali samo kada je
stvarno dobra... Recimo da ta teorija i pije vodu - ne mogu da tvrdim, ali nešto čisto sumnjam da oni akumulatore dopunjavaju na svakih N dana/meseci, a pod pretpostavkom da neki ugrađeni uređaj stalno vuče NEKU struju, šta misliš koliko dugo će taj akumulator biti u stanju da napaja bilo šta? Plus, koliko znam, otpadi na Trulom Zapadu su čak i zakonom obavezni da akumulatore izvade iz vozila i odvojeno, propisno uskladište, kako ne bi došlo do njihovog oštećenja i rasipanja sadržaja u zemljište (olovo, kiselina, razne druge divne mirođije). Meni lično to sve deluje samo kao lepa priča, a kad kažem "lepa" u stvari ne mislim tako...
Čak i noviji automobili, na koje imaš garanciju da se korozija neće javiti XY godina, nisu ni približno imuni na rđu... Da i ne pominjemo da garancija iskusno važi samo na
proboj lima uzrokovan korozijom i to pod uslovom da ti na svakom zvaničnom servisu evidentiraju u knjižicu da su proverili da nigde nema rđe... i da ti je garancija u svakom drugom smislu potpuno validna - i tek onda ti
možda zamene oštećen deo. U međuvremenu, što se njih tiče, tebi može ceo panel površinski da dobije onu lepu narandžastocrvenomrku patinu, ako nema rupe i ne fali parče - žao nam je.
Što se tiče najbolje zaštite koju ti možeš da uradiš za automobil - garaža pomaže. Ako imaš garažu, onda: izbegavanje vožnje po zimi/kiši; što češća revizija da negde nije počela da bubri ili izbila kroz osnovnu farbu, pa kroz spoljnu višeslojnu farbu i lak ili/i više vrsta smolastih-plastičnih masa (kobita, elastobita, plastobita, folija itd.) koje mogu da se nanesu na ugrožene delove lima; pa, kao krajnja mera, rastavljanje automobila ili/i inspekcija kaverni endoskopom da se ulovi rana pojava rđe iznutra... i još hiljadu stvari koje mogu da se urade, ali po meni dok ih sve budeš uradio prođe te volja za vožnjom, a nije zanemarljivo ni to što koštaju...
Ovo je sve samo moje mišljenje na osnovu onoga što znam od fizike, hemije i elektrotehnike... moguće je da totalno nisam u pravu, ali verujem da će se naći već neko da me ispravi... ako je bilo ko izdržao da pročita sve ovo.
Summa summarum: ne postoji 100% zaštita, možeš samo uobičajenim metodama da usporiš njeno pojavljivanje ili širenje. Pošto, koliko sam pohvatao, imaš stariji auto - vozi ga koliko misliš pa prodaj/baci i uzmi drugi, noviji i tako u krug. U suprotnom, budi spreman na to da ćeš morati da mu radiš limariju posle nekog vremena, koliko god bio kvalitetan i koje god mere zaštite upotrebio.
