Odmah jutros sam otišao u lokalnu policijsku stanicu, obratio se portir-policajcu da hocu da popričam sa nekim jer imam problem sa čovekom koji je kupio moja kola. On je pitao o čemu se radi i objasnio sam mu sve. Policajac jeste stariji ali priča ko da ima 2 razreda osnovne škole. Nezainteresovano mi je odgovarao i uveravao me da policija nije ništa nadležna što se tiče naše privatne kupo-prodaje i da ako primetim nešto sumljivo u vezi kola prilikom preuzimanja pozovem lokalnu patrolu da dodju i reše problem, kako on reče, da mi pomognu. Ponavljao sam da me je strah da se nešto ne desi sa autom i da mene kasnije okrive, jer je na mom imenu. Rekao je da ne može ništa tu. Na moju molbu da napravimo neki izveštaj, "ugovor" usmeni ili slično, da ostane dokumentovano da sam bio tu i da sam izneo svoj problem, odgovorio je da tako nešto nije moguće. Razočaran, odustao sam.
Odmah sam seo na autobus i krenuo kod advokata. Njemu sam ispričao priču. Objasnio mi je da kupo-prodajni ugovor nije problem već prepis. Hmm. Nije mi to baš jasno. Takođe nije imao rešenje za slučaj da me okrive za nešto što se sa autom radilo proteklih dana, već je rekao da bi to moralo preko suda, ali da bi verovatno uspeo da dokažem nevinost. Kasnije me nazvao i rekao da se konsultovao sa kolegama koje su imale sličan slučaj i da po pravu i zakonu ja moram da mu vratim novac ako želi. Pitao sam ga da li da snimam kupca u slučaju eventualnih pretnji a i svega što bi mogao da kaže i rekao mi je da slobodno snimam, da to može da se pokaže policiji i da oni mogu podneti onda krivičnu prijavu protiv njega ali da na sudu ne važi kao dokaz. I da, zvao je neke ljude iz MUP-a da se raspita, zaboravih šta su mu rekli.
I policajac i advokat su u određenoj meri olako shvatili stranu priče o mogućim problemima u vezi sa zloupotrebom auta, a više su se okrenuli priči oko vraćanja novca i auta odnosno nevraćanja, uprkos mojoj priči na kojoj je akcenat stavljen na taj prvi deo.
Iiii, popodne stiže meni poziv od dotičnog. Javljam se. Čovek se IZVINJAVA za nedolično ponašanje juče, pod izgovorom da je bio nervozan
Pitam ga šta se dešava, odgovara mi da je auto prodao!? Prodao nekom čoveku, tobož policajcu i da će me uskoro zvati agencija za prepis vozila da odradim to sa njim (ili njima, ne razumem šta je ta agencija i da li postoji). Pitam ga kada, on odgovara da ne zna, kaze mozda za dva dana možda za 10. Pa gde to ima. Već auto nije kod mene 6 dana. Tražim broj od tog čoveka, kaže nemam!? Nema broj od čoveka kojem je prodao auto!? Kaže dao je on njemu moj broj, i da će tražiti njegov broj kad ga vidi.
Pitao sam ga i u čemu je bio problem, zašto je hteo da vrati auto, rekao je da je crkla vodena pumpa
ali kao nema veze sad...Izvinjava se još par puta i to je bilo to...
Nisam ni sa čime zadovoljan, i ova situacija je krajnje sumljiva pogotovo uzimajući u obzir doskorašnje događaje. Šta sad?
EDIT: Još jedna stvar, sutra mi dolazi ćale pa će ubiti Boga u meni ili u njemu, to ćemo da vidimo
(Nisam pravnik nit imam iskustva, ali brainstorm-ujem)
)
i naravano na kraju ne zaboravi da se podpišeš.