Nordschleife avantura - april 2025.
Poslato: utorak, 15. apr. 2025. u 10:38h
Hajde da otvorim i temu posvećenu avanturi ka Nordschleife-u, pokušaću da opišem i objasnim stvari, možda udelim i poneki savet, svakako ne može da škodi. Unapred se izvinjavam na kvalitetu snimaka, ali snimani su u momentu i bez namere da idu na neke šire narodne mase... ali evo nas, što da ne. 
Put je "planiran" dugo, ne toliko logistički, koliko je to bila želja koja nikako da se ostvari. Onda dolazimo do marta ove godine i jednostavno odlučujemo samo da krenemo, bez previše razmišljanja i gubljenja energije na stvari koje se ne mogu kontrolisati. Dakle, krećemo i biće kako biti mora. Korak broj 1 je bio naći smeštaj i isplanirati rutu. Razmatrali smo dve opcije: 1) ići kroz Mađarsku i Austriju, 2) ići kroz Hrvatsku, Sloveniju i Austriju. Suštinski, razdaljina je skoro ista, pitanje je bilo šta će biti ležernije za voziti, a i činjenica je da je put kroz Sloveniju daleko lepši, ali je i skuplja putarina/vinjeta. Kada se sve sabere i oduzme, odlučismo da idemo na Mađarsku, a u povratku da se provozamo kroz Sloveniju. Posle se ispostavilo da nismo to uradili, ali o tome kasnije (ko je ispratio Mićinu temu, zna). Kako je distanca velika, razbili smo put na dva dana. Sada shvatam da je to greška i da je trebalo razbiti na tri, međutim to je što je, nekome bi odgovaralo i u danu da odradi... meni je bilo previše.
Do grada u kom smo odsedali u Nemačkoj trebalo je preći oko 1500km, pa smo odlučili da pauza bude negde na polovini. U ovom slučaju, to je bio grad Linc, odnosno mestašće pored - Ansfelden. Hotel u kom smo prespavali se zove SLEEEP HOTEL i namenjen je putnicima, nalazi se uz autoput, ima garažu, piceriju i Spar u sklopu zgrade. Nema zaposlenih, osim spremačica, check in radite sami u holu hotela preko interaktivnog ekrana (upisujete vaš email, skenirate dokument, vršite plaćanje platnom karticom i dobijate ključ-karticu za sobu koja vam se dodeli). Soba je skroz okej za uslove i potrebe koje smo imali - bračni krevet, TV, kupatilo - ništa više ni ne treba. Dovoljno da se odspava, da se istušira, da se sredi i spremi za nastavak puta. A da, cena smeštaja za noć je bila oko 70e. Takođe, Beč je vrlo blizu, pa ko hoće može da svrati, mi jesmo. Prvi dan se završava u Ansfeldenu sa pređenih 800km, recimo.
Sutradan nastavljamo ka Nordschleife-u i potraga za smeštajem u Nemačkoj je prvenstveno krenula od staze, odnosno, gde se smestiti kada se dođe do regiona u kom se staza nalazi. Gledali smo sve i svašta, zaista smeštaja ima na sve strane i svi su dobri. Mesto za koje smo se mi odlučili je bio gradić Adenau, stari i miran gradić koji se preko vikenda i praznika pretvara u dodatni deo staze. Ako niste došli da se vozite, dovoljno je da kupite kaficu i šetate, konstatno ćete biti u prilici da vidite mnogo toga kada su automobili i motori u pitanju. Na sve to, kroz grad (odnosno iznad) prolazi i deo staze, splet dve krivine koje se zovu Breidscheid i Ex-Muhle i gradić konstantno odzvanja - ne preglasno, taman da se uživa. Priroda je takođe prelepa, ima i toga za one koji bi malo da iskuliraju. No, hotel koji izabrasmo se zove BLAUE ECKE i nalazi se u samom centru. Međutim, na kraju smo izabrali da budemo smešteni u Gastehaus Blaue Ecke koji se nalazi 100m od glavne "zgrade", videćete u nastavku "mapu" kako biste stvorili bolju sliku u glavi. Hotel i Gastehaus su prelepi, zaista... nekako bajkoviti. Ništa prepucano, sve je ukusno, slatko i malo... savršeno rekao bih. Cena za tri noći nam je iznosila oko 240e, odnosno 80e za noć. Vrlo prihvatljivo, jeftinije nego mnogo smeštaja u Srbiji. Ono na šta biste morali obratiti pažnju jeste parking. Iz hotela su nam ponudili dve opcije: 1) besplatan parking u sklopu hotela, ali bez garancije da će biti slobodnih mesta, 2) rezervisan parking za nas, međutim, doplaćuje se 10e za dan. Izabrali smo opciju rezrvisanog parkinga, svakako je manja glavobolja dati 30e, nego juriti parking po gradu, a ne znamo ni kako da ga platimo. Na kraju dana od SLEEP HOTEL-a do BLAUE ECKE-a pređosmo nešto preko 700km.
Malo fotki i snimaka:
Fotke sa sajta HOTEL BLAUE ECKE:
Kao što možete videti, hotel se u prevodu zove PLAVI ĆOŠAK, kada smo rezervisali smeštaj uopšte nisam obratio pažnju... ali posle je sve postalo jasno, vidite i fotografije gore. Još jedan dokaz da smo na Ford "teritoriji" nas je sačekao na prozoru sobe:
Keln je blizu, hotel PLAVI ĆOŠAK... sudbina je htela da dođemo baš tu.
Parking je bio prazan kada smo stigli u petak, do uveče je bilo sve krcato i sva sreća pa izabrasmo rezervaciju mesta:
Malo fotki i snimaka - veče i jutro - pre ludnice:
Nedelja jutro, gradić se sprema za neki tip vašara/buvljaka, do popodneva je bilo zabranjeno da kola uđu u grad, snimak je otprilike oko 7 ujutru:
Splet krivina o kojima sam pričao koji prolaze kroz i iznad grada, Breidscheid (Breidscheid je suštinski deo Adenau-a i naziv mosta) i Ex-Muhle i vode gore ka Bergwerk-u, a nalaze se upravo ovde:
Na tom mestu postoji nekoliko fast food-ova, možete sedeti i gledati prolaske kroz Ex-Muhle, možete se i popeti do staze i biti baš blizu i bolje posmatrati. Smete se parkirati, ali pametno bi bilo i da budete mušterija jer stoje upozorenja da je parking samo za mušterije. Pitao sam ih da li smem da ostavim auto, nakon što sam kupio has, i da odem gore do staze - odgovor je bio naravno, samo uživajte:
A sada dolazimo i do vožnje na samoj stazi. Prvo tehnikalije - cena kruga iznosi 30e radnim danima i 35e vikendom. Uz to, morate kupiti i karticu na koju uplaćujete krugove (ukoliko je već nemate) i cena kratice iznosi 3e. Karticu skenirate na samom ulasku na stazu, diže se rampa i izlazite, videli ste verovatno na YT milion puta. Ono što morate znati jeste činjenica da, kada krenete na stazu, nema predomišljanja... dakle, sa kružnog toka idete direkt na stazu, nemate opciju da skrenete levo na parking da "zablejite", to možete nakon odveženog kruga, dolazite do parkinga i možete se malo opustiti. Na mapi sam zaokružio kiosk i parking na kom kupujete kartu i parking na izlazu/ulazu.
Što se tiče radnog vremena staze, to morate videti na netu i tačno odabrati dane u odnosu na ono što vas zanima. Vikend koji smo mi odabrali je bio veoma posećen i staza je bila otvorena od 08h do 19h. Međutim, vodite računa, ovo se ne podrazumeva, postoje dani (naročito radnim danima) kada je staza otvorena od 14h do 19h, ili od 17h do 19h, ili od 08h do 14h itd itd itd... postoji kalendar i zna se kada je staza otovorena i kojim danima. Takođe, može se desiti da se u toku dana staza zatvori nekoliko puta. Ovo se dešava zbog nekog problema na stazi, u većini slučajeva to je situacija gde se neko pecnuo u bankine i rasuo se po stazi. Nama se to desilo, no postoji još sadržaja koji vas čini zauzetim i lako se potroši vreme.
Takođe, veoma je neophodno voditi računa o bržem saobraćaju, momci i devojke voze mnogo jako iako je touristenfahrten u pitanju, uopšte nije zezanje kada se u retrovizoru nađe njih 6 i evidentno je da su duplo brži. U toj situaciji, držite desnu stranu staze, upalite desni žmigavac i puštate da brži prođu sa vaše leve strane. Preticanje sa desne strane je izričito zabranjeno. Kada je u pitanju žuta zastava, usporavate na 80ak kmh i nema glupiranja, kazne su velike, postoji i sistem "banovanja" sa staze. Takođe, kakav god problem da napravite na stazi, a vaša je krivica - plaćate sami. Dosta osiguravajućih kuća ne pokriva vožnju na stazi, pre polaska bi bilo pametno proveriti ove klauzule i ponašati se u skladu sa činjenicama. Dakle - pamet u glavu.
Sam osećaj vožnje po Ringu je neopisiv... mislim da još uvek nisam svestan šta se desilo i šta sam doživeo. Od detinjstva zamišljam taj trenutak i sigurno će mi trebati vremena da obradim sve nadražaje. Ono što mogu definitivno reći jeste to da je osećaj užvio mnogo drugačiji od onoga što gledamo po YT i vozimo na GT-u. Džabe sati i sati vožnje na "simulatoru" i gledanja na netu, prava stvar je daleko od svega. Ništa me nije moglo pripremiti na te uglove, nagibe, kompresije, brzinu drugih ljudi, zvukove itd itd. Ako bih rekao da sam bio sasvim lagan i opušten, to ne bi bila istina. Definitivno ova staza zahteva poštovanje i ne zovu je za džabe Green Hell, potrebno je posećivati je redovno kako biste mogli reći da je krug bio "laganica".
Fotke i video sa jednog od mesta sa kojih možete pratiti dešavanja, družiti se sa ostalima, jesti, piti...
Jedno od mojih propuštanja bržeg saobraćaja:
Žuta zastava koju sam imao u Brunnchen-u, mečki otpao točak, a iza krivine se Civic našao u nebranom grožđu (bankina):
Kada je reč o "gubljenju" vremena u slučaju zatvorene staze npr, tu je poseta zvaničnom Nurburgring kompleksu i tu možete naći klopu, radnje, kafiće, muzej, karting, ulaz na GP stazu, posetu paddock-u itd itd. Pare možete potrošiti na sve i svašta, moj primer - između ostalog kupio sam i malo parče asfalta. Šta ću, morao sam!
Priča je ista kao i ranije, na parkinzima možete videti sve i svašta, a "bulevar" koji ide uz kompleks je uvek pun ljudi koji defiluju i idu na i sa staze. Ko voli DTM, muzej je prava priča za njega (ili nju).
I na kraju da se dotaknem i klope. Imate mnogo dobrih picerija i restorana, međutim, nama je nekako najdraži bio Pinokio - https://www.pizzeria-adenau.de/ . Porcije su velike, mogu reći slobodno i prevelike, a cene su maksimalno korektne. Ekipa je top, večito je gužva i dešava se da se čeka na mesto. Mi smo se za tri dana baš zgotivili sa ljudima, dadoše nam i vino na poklon da nosimo kući i rekoše čekaju da se vratimo ponovo. Stvarno lep gest, nisu morali, sigurno je da su nas ovim potezom kupili za dalje posete. Razmišljali smo i da probamo nešto drugo, ali jednostavno nam je bilo najprijatnije u ovoj piceriji.
Kada se sve uzme u obzir, zahvalan sam Bogu na pruženoj prilici za ovu avanturu i nadam se da ćemo uskoro opet. Cene su, kao što rekoh, veoma korektne i često su stvari jefitnije nego u BG-u. Naravno, izuzetak su pumpe na autoputu, tu je i 95ica skuplja od 100tke u van autoputa.
Neću pisati ništa u vezi povratka jer je bio bukvalno isti kao i dolazak, otpao je plan da posetimo Motorworld u Minhenu, Fordovu fabriku u Kelnu, Norisring u Nurnbergu i ne prođosmo kroz Sloveniju zbog problema sa klapnom, pa smo zapucali pravo nazad ka RSD Ford-u.
Eto, nadam se da vam neće biti previše konfuzno, a ako jeste - slobodno pišite i pitajte.
Put je "planiran" dugo, ne toliko logistički, koliko je to bila želja koja nikako da se ostvari. Onda dolazimo do marta ove godine i jednostavno odlučujemo samo da krenemo, bez previše razmišljanja i gubljenja energije na stvari koje se ne mogu kontrolisati. Dakle, krećemo i biće kako biti mora. Korak broj 1 je bio naći smeštaj i isplanirati rutu. Razmatrali smo dve opcije: 1) ići kroz Mađarsku i Austriju, 2) ići kroz Hrvatsku, Sloveniju i Austriju. Suštinski, razdaljina je skoro ista, pitanje je bilo šta će biti ležernije za voziti, a i činjenica je da je put kroz Sloveniju daleko lepši, ali je i skuplja putarina/vinjeta. Kada se sve sabere i oduzme, odlučismo da idemo na Mađarsku, a u povratku da se provozamo kroz Sloveniju. Posle se ispostavilo da nismo to uradili, ali o tome kasnije (ko je ispratio Mićinu temu, zna). Kako je distanca velika, razbili smo put na dva dana. Sada shvatam da je to greška i da je trebalo razbiti na tri, međutim to je što je, nekome bi odgovaralo i u danu da odradi... meni je bilo previše.
Do grada u kom smo odsedali u Nemačkoj trebalo je preći oko 1500km, pa smo odlučili da pauza bude negde na polovini. U ovom slučaju, to je bio grad Linc, odnosno mestašće pored - Ansfelden. Hotel u kom smo prespavali se zove SLEEEP HOTEL i namenjen je putnicima, nalazi se uz autoput, ima garažu, piceriju i Spar u sklopu zgrade. Nema zaposlenih, osim spremačica, check in radite sami u holu hotela preko interaktivnog ekrana (upisujete vaš email, skenirate dokument, vršite plaćanje platnom karticom i dobijate ključ-karticu za sobu koja vam se dodeli). Soba je skroz okej za uslove i potrebe koje smo imali - bračni krevet, TV, kupatilo - ništa više ni ne treba. Dovoljno da se odspava, da se istušira, da se sredi i spremi za nastavak puta. A da, cena smeštaja za noć je bila oko 70e. Takođe, Beč je vrlo blizu, pa ko hoće može da svrati, mi jesmo. Prvi dan se završava u Ansfeldenu sa pređenih 800km, recimo.
Sutradan nastavljamo ka Nordschleife-u i potraga za smeštajem u Nemačkoj je prvenstveno krenula od staze, odnosno, gde se smestiti kada se dođe do regiona u kom se staza nalazi. Gledali smo sve i svašta, zaista smeštaja ima na sve strane i svi su dobri. Mesto za koje smo se mi odlučili je bio gradić Adenau, stari i miran gradić koji se preko vikenda i praznika pretvara u dodatni deo staze. Ako niste došli da se vozite, dovoljno je da kupite kaficu i šetate, konstatno ćete biti u prilici da vidite mnogo toga kada su automobili i motori u pitanju. Na sve to, kroz grad (odnosno iznad) prolazi i deo staze, splet dve krivine koje se zovu Breidscheid i Ex-Muhle i gradić konstantno odzvanja - ne preglasno, taman da se uživa. Priroda je takođe prelepa, ima i toga za one koji bi malo da iskuliraju. No, hotel koji izabrasmo se zove BLAUE ECKE i nalazi se u samom centru. Međutim, na kraju smo izabrali da budemo smešteni u Gastehaus Blaue Ecke koji se nalazi 100m od glavne "zgrade", videćete u nastavku "mapu" kako biste stvorili bolju sliku u glavi. Hotel i Gastehaus su prelepi, zaista... nekako bajkoviti. Ništa prepucano, sve je ukusno, slatko i malo... savršeno rekao bih. Cena za tri noći nam je iznosila oko 240e, odnosno 80e za noć. Vrlo prihvatljivo, jeftinije nego mnogo smeštaja u Srbiji. Ono na šta biste morali obratiti pažnju jeste parking. Iz hotela su nam ponudili dve opcije: 1) besplatan parking u sklopu hotela, ali bez garancije da će biti slobodnih mesta, 2) rezervisan parking za nas, međutim, doplaćuje se 10e za dan. Izabrali smo opciju rezrvisanog parkinga, svakako je manja glavobolja dati 30e, nego juriti parking po gradu, a ne znamo ni kako da ga platimo. Na kraju dana od SLEEP HOTEL-a do BLAUE ECKE-a pređosmo nešto preko 700km.
Malo fotki i snimaka:
Fotke sa sajta HOTEL BLAUE ECKE:
Kao što možete videti, hotel se u prevodu zove PLAVI ĆOŠAK, kada smo rezervisali smeštaj uopšte nisam obratio pažnju... ali posle je sve postalo jasno, vidite i fotografije gore. Još jedan dokaz da smo na Ford "teritoriji" nas je sačekao na prozoru sobe:
Keln je blizu, hotel PLAVI ĆOŠAK... sudbina je htela da dođemo baš tu.
Parking je bio prazan kada smo stigli u petak, do uveče je bilo sve krcato i sva sreća pa izabrasmo rezervaciju mesta:
Malo fotki i snimaka - veče i jutro - pre ludnice:
Nedelja jutro, gradić se sprema za neki tip vašara/buvljaka, do popodneva je bilo zabranjeno da kola uđu u grad, snimak je otprilike oko 7 ujutru:
Splet krivina o kojima sam pričao koji prolaze kroz i iznad grada, Breidscheid (Breidscheid je suštinski deo Adenau-a i naziv mosta) i Ex-Muhle i vode gore ka Bergwerk-u, a nalaze se upravo ovde:
Na tom mestu postoji nekoliko fast food-ova, možete sedeti i gledati prolaske kroz Ex-Muhle, možete se i popeti do staze i biti baš blizu i bolje posmatrati. Smete se parkirati, ali pametno bi bilo i da budete mušterija jer stoje upozorenja da je parking samo za mušterije. Pitao sam ih da li smem da ostavim auto, nakon što sam kupio has, i da odem gore do staze - odgovor je bio naravno, samo uživajte:
A sada dolazimo i do vožnje na samoj stazi. Prvo tehnikalije - cena kruga iznosi 30e radnim danima i 35e vikendom. Uz to, morate kupiti i karticu na koju uplaćujete krugove (ukoliko je već nemate) i cena kratice iznosi 3e. Karticu skenirate na samom ulasku na stazu, diže se rampa i izlazite, videli ste verovatno na YT milion puta. Ono što morate znati jeste činjenica da, kada krenete na stazu, nema predomišljanja... dakle, sa kružnog toka idete direkt na stazu, nemate opciju da skrenete levo na parking da "zablejite", to možete nakon odveženog kruga, dolazite do parkinga i možete se malo opustiti. Na mapi sam zaokružio kiosk i parking na kom kupujete kartu i parking na izlazu/ulazu.
Što se tiče radnog vremena staze, to morate videti na netu i tačno odabrati dane u odnosu na ono što vas zanima. Vikend koji smo mi odabrali je bio veoma posećen i staza je bila otvorena od 08h do 19h. Međutim, vodite računa, ovo se ne podrazumeva, postoje dani (naročito radnim danima) kada je staza otvorena od 14h do 19h, ili od 17h do 19h, ili od 08h do 14h itd itd itd... postoji kalendar i zna se kada je staza otovorena i kojim danima. Takođe, može se desiti da se u toku dana staza zatvori nekoliko puta. Ovo se dešava zbog nekog problema na stazi, u većini slučajeva to je situacija gde se neko pecnuo u bankine i rasuo se po stazi. Nama se to desilo, no postoji još sadržaja koji vas čini zauzetim i lako se potroši vreme.
Takođe, veoma je neophodno voditi računa o bržem saobraćaju, momci i devojke voze mnogo jako iako je touristenfahrten u pitanju, uopšte nije zezanje kada se u retrovizoru nađe njih 6 i evidentno je da su duplo brži. U toj situaciji, držite desnu stranu staze, upalite desni žmigavac i puštate da brži prođu sa vaše leve strane. Preticanje sa desne strane je izričito zabranjeno. Kada je u pitanju žuta zastava, usporavate na 80ak kmh i nema glupiranja, kazne su velike, postoji i sistem "banovanja" sa staze. Takođe, kakav god problem da napravite na stazi, a vaša je krivica - plaćate sami. Dosta osiguravajućih kuća ne pokriva vožnju na stazi, pre polaska bi bilo pametno proveriti ove klauzule i ponašati se u skladu sa činjenicama. Dakle - pamet u glavu.
Sam osećaj vožnje po Ringu je neopisiv... mislim da još uvek nisam svestan šta se desilo i šta sam doživeo. Od detinjstva zamišljam taj trenutak i sigurno će mi trebati vremena da obradim sve nadražaje. Ono što mogu definitivno reći jeste to da je osećaj užvio mnogo drugačiji od onoga što gledamo po YT i vozimo na GT-u. Džabe sati i sati vožnje na "simulatoru" i gledanja na netu, prava stvar je daleko od svega. Ništa me nije moglo pripremiti na te uglove, nagibe, kompresije, brzinu drugih ljudi, zvukove itd itd. Ako bih rekao da sam bio sasvim lagan i opušten, to ne bi bila istina. Definitivno ova staza zahteva poštovanje i ne zovu je za džabe Green Hell, potrebno je posećivati je redovno kako biste mogli reći da je krug bio "laganica".
Fotke i video sa jednog od mesta sa kojih možete pratiti dešavanja, družiti se sa ostalima, jesti, piti...
Jedno od mojih propuštanja bržeg saobraćaja:
Žuta zastava koju sam imao u Brunnchen-u, mečki otpao točak, a iza krivine se Civic našao u nebranom grožđu (bankina):
Kada je reč o "gubljenju" vremena u slučaju zatvorene staze npr, tu je poseta zvaničnom Nurburgring kompleksu i tu možete naći klopu, radnje, kafiće, muzej, karting, ulaz na GP stazu, posetu paddock-u itd itd. Pare možete potrošiti na sve i svašta, moj primer - između ostalog kupio sam i malo parče asfalta. Šta ću, morao sam!
Priča je ista kao i ranije, na parkinzima možete videti sve i svašta, a "bulevar" koji ide uz kompleks je uvek pun ljudi koji defiluju i idu na i sa staze. Ko voli DTM, muzej je prava priča za njega (ili nju).
I na kraju da se dotaknem i klope. Imate mnogo dobrih picerija i restorana, međutim, nama je nekako najdraži bio Pinokio - https://www.pizzeria-adenau.de/ . Porcije su velike, mogu reći slobodno i prevelike, a cene su maksimalno korektne. Ekipa je top, večito je gužva i dešava se da se čeka na mesto. Mi smo se za tri dana baš zgotivili sa ljudima, dadoše nam i vino na poklon da nosimo kući i rekoše čekaju da se vratimo ponovo. Stvarno lep gest, nisu morali, sigurno je da su nas ovim potezom kupili za dalje posete. Razmišljali smo i da probamo nešto drugo, ali jednostavno nam je bilo najprijatnije u ovoj piceriji.
Kada se sve uzme u obzir, zahvalan sam Bogu na pruženoj prilici za ovu avanturu i nadam se da ćemo uskoro opet. Cene su, kao što rekoh, veoma korektne i često su stvari jefitnije nego u BG-u. Naravno, izuzetak su pumpe na autoputu, tu je i 95ica skuplja od 100tke u van autoputa.
Neću pisati ništa u vezi povratka jer je bio bukvalno isti kao i dolazak, otpao je plan da posetimo Motorworld u Minhenu, Fordovu fabriku u Kelnu, Norisring u Nurnbergu i ne prođosmo kroz Sloveniju zbog problema sa klapnom, pa smo zapucali pravo nazad ka RSD Ford-u.
Eto, nadam se da vam neće biti previše konfuzno, a ako jeste - slobodno pišite i pitajte.
Drago mj je sto ste se odlucili, mogli bismo nekad u buducnosti sa se organizujemo par nas sa vise strana pa da se nadjemo tamo.