Moze li Euro loz ulje u TDDi motore ?!?

[zokkii]

Malo nauke, lož / D2 / ED
sa drugog foruma


Možda još bitnije je to da specifikacije (bar one zakonske) nisu previše stroge i po jako su malo parametara pa se i ne primećuje (ogromna) razlika među ovih tri goriva.
A da kažem da D2 (ipak) ima specifikacije tečnog goriva za dizel motore a lož-ulje goriva za grejanje (loženje).
NIje dovoljno? Šta više da vičem (možda "živeo kapitalizam"?).
A što ih ne uporedim? Pa specifikacije se dosta razlikuju (nisu za istu vrstu proizvoda) pa nije baš ni lako detaljno ih uporediti.
Lož ulja ima (e ovo sam i polagao na faksu) lakih, srednje -teških i teških pa (bar u vreme kada sam to učio) nekih 10 (čini mi se) kategorija. Srednja i teška lož ulja su praktično mazuti (mada mazut može biti i veći škart od njih, sve što je tečno od nafte i gori, ako malo uprostim).
Viskoznost D2 i LU je slična (praktično ista) mada su granice široke. Čak i lož može biti i za nijansu manje viskoznosti.
Relativno bitan podatak je tačka paljenja (para) koji je za D2 i ekstra lako LU zapravo isti (55cel.), dok ostala LU imaju 60 i više (čak i do 100).
Međutim gorenje i brzinu paljenja bolje definiše cetanski broj. On je i najvažniji parametar koji pokazuje kako sagoreva dizel gorivo. Zavisi od kompletnog sastava istog. Naziva se još "dizel indeks". On precizno pokazuje sposobnost paljenja dizel goriva.
Po ovome D2 ima vrlo dobar kvalitet jer mora da ima CB od 45. Još uvek kod nas za ED važi 46, mada je to u EU 49 a preporučuje se 50 i više . ED kod nas uglavnom ima oko 50 ili čak i više. Jako kvalitetan ED ima i 55 ili čak i više.
D2 uglavnom ima 45-47. Nedovoljno za Euro 4 ili 5 motore (gde je 50 min.).
Lož ulje ne mora da ispuni normu po ovom pitanju a sigurno ima manje (oko 40 npr.).
Zato je nepogodno za "brzohodne dizele" čak i obične automobilske jer bi već na 2500 obrtaja nepotpuno sagorevalo. No "sporohodni" nekako to i trpe te ljudi ne primećuju ovu osobinu, koja zapravo znači da (između ostalog i jako uprošćeno) deo goriva sigurno ne sagori pri većim obrtajima (a i inače) te bi potrošnja ED-a po kg morala biti manja. Međutim ...
... "kad ja tamo a ono međutim" ...
Specifična gustina ED-a je 820kg/m3 dok je za D2 860 a LU 870kg/m3.
Zbog kombinacije CB, toplotna moć i spec.gust. D2 i LU bi trebalo da motori isto troše (u litrima) dok bi ED stare mašine zaista mogle da troše i nešto više (ali do 5% max.) dok novije ne bi trebalo nešto posebno više da troše ED u litrima po satu rada.
Šta je još bitno?
Sadržaj sumpora i pepela je kod LU dozvoljen u duplo većoj količini (sadržaju).
Tako da 0,2% sumpora (LU) zaista izgleda frapantno (mada ni D2 sa 0,1% nije mnogo bolji). Sadržaj vode je kod D2 max. dozvoljen 500mg/kg (ppm), kod ED 10x manje a kod LU 3x više (0,15%). Ovo je jako bitna stvar. Vodite računa!
Tečljivost je tu negde ista (do nekih -10, ovaj podatak nemam ni za jedno ni drugo ali je par stepeni možda razlika u korist D2), i naravno, kod ED-a je -25cel. (ni ovaj podatak nemam, mislim na standard, u praksi su vrednosti -26 ili -28 uobičajene za Euro 5, akutuelni, ED).
I na kraju ali ne i po značaju: filtrabilnost D2 je mnogo bolja od LU (a ED bolja od D2 no ovde je razlika D2:LU čak i veća). Znači ne samo filtrabilnost na niskim temp. već i opšta. Ne samo da ćete menjati filter goriva češće već će to biti loše za ceo sistem za ubrizbgavanje goriva pa i samu Bosch pumpu (durogočno gledano).
Ima li nešto posle kraja? Pa ima.
Korozija bakarne trake (test korizivnosti, zapravo odusustvo korozije) je uslov koji D2 mora da ispuni ali LU ne.
A boja? Indikator u količini od min. 15mg/lit.? On služi da se jasno označi lož ulje i nije preterano štetan (ne diskvalifikuje uptrebu kod starih konstrukcija motora) ali ipak mu mesto u motoru nije (dok u peći, kotlu lepše sagori - drugi uslovi sagorevanja, čisto lepo gorenje a ne paljenje na visokoj temp. i pritisku, skroz druga priča).

Eto skraćeno i uprošćeno. Ima i ZA i PROTIV. Lošija goriva zapravo imaju samo cenu na svojoj strani (razlog jedan ali vredan) a kvalitetnija sve ostalo. Šta će petegnuti na tasu? U većini slučajeva cena. Tehničko-tehnološki trebalo bi obrnuto (čak i uzevši cenu u obzir). Osim toga većina ljudi je spremnija da prihvati rizik da motor traje 5000 umesto 7500 radnih sati, ili da u toku životnog veka remontuje (možda a možda i ne) pumpu 2x umesto jednom i slično.
Dugovečan i pouzdana rad motora traži što kvalitetnije gorivo. Teško je generalizvati ali istraživanja (i praksa) ukazuju da sa kvalitetnijim gorivom motori traju 15-25% duže. Ukoliko je gasno gorivo (TNG) umesto benzina procenat je i veći (30 do 50).
Manje problema sa sistemom ubrizgavanja (ma kakav bio, a što noviji i savremeniji to je više problema sa lošijim gorivom).
Svi mi volimo da uštedimo SAD, makar platili DUPLO kasnije.
Zaista mnogi godinama koriste lož ulje bez problema ali to nije to. Iako je praktično istog kvaliteta kao dizel (mada i ne mora da bude, kao što sam rekao ranije, najčešće jeste samo ofarbani dizel ali zavisno od stanja zaliha u rafineriji može da bude i mešavina dizela i "lakših" mazuta, vidi ranije post-ove) lož ulje ne prolazi SVE testove koje dizel gorivo mora da ispuni (makar i po zahtevima za D2).
Za više od 25 godina stare traktore možete i sipati LU ali je svakako bolje sipati (bar) D2 ili kako je Boban lepo zaključio "mešavinu" ED i D2 (u raznim odnosima zavisno od novčane situacije, iako bi trebalo forsirati ED a zimi isključivo njega).
I da ne ponavljam već rečeno ipak samo da podsetim:
Motorno ulje sa ED može da se menja i na do 50% dužim intervalima od preporučenih za stare traktore ili ako su noviji na satnici preporučenoj od strane proizvođača, dok bi sa D2 (ukoliko uopšte može da se koristi) trebalo menjati na pola intervala ili max. 2/3. Kod LU bi u odnosu na D2 trebalo skratiti inteval izmene za još (bar) 20 do 25%.
Ovo neće spasiti motor u potpunosti ali je minimum predostrožnosti u smislu njegove zaštite ukoliko se koriste lošija goriva.
Ne vredi o ovome raspravljati, naveo sam po sećanju pa su možda malo i različite, preporuke proizvođača teških vozila (rudarska oprema pre svega) su veoma precizne po ovom pitanju. Iako novija generacija motora (mašina) ne šiša više da li možete ili ne nabaviti gorivo dovoljnog kvaliteta, malo starije generacije (na prelazu XX u XXI vek) su mogle da koriste i lošija goriva (pa i naš D2) jer se oprema prodavala u raznim zabačenim krajevima (Afrika, Polinezija, Jugoistočna Azija i slično) gde se koristilo gorivo slično našem D2. Servisni intervali su precizni i znatno kraći.
Ovo nije utvrđeno u laboratoriji već intenzivnim testiranjima i dugogodišnjom praksom. Ako CAT, Komatsu i ostali kažu da je tako ja im verujem (dokumentovano je a detalji postoje iako nisu šire raspoloživi). Posle desetina i stotina rasklopljenih i rashovodanih motora može se nešto (valjda) i zaključiti.
Svako će da tera po svom. Sreća prati hrabre no ko je u dilemi mora da zna da nije samo niža cena, ima tu još faktora koje treba uzeti u obzir.

[zokkii]

UPOREÐIVANJE ENERGETSKIH VRIJEDNOSTI

Litra benzinskog goriva 34 MJ 32.200 btu
Litra dizelskog goriva 38,7 MJ 36.720 btu
Kilogram cokolade 23 MJ 21.780 btu
Barel sirove nafte (oko 159 litara) 6.123 MJ 5.800.000 btu
Li-ion baterija (gustoca) 540-720 kJ/kg 511 – 682 btu/kg
kWh elektricne energije 3,6 MJ 3.412 btu
Prirodni plin (m2) 38,3 MJ 36.241 btu
Kilokalorija (kalorija, hrana) 4.184 J 3,96 btu
Metricka tona uglja 29 GJ 27.467.300 btu
Tona urana-235 7,4 x 1016 J 70 x 1012 btu

Normalna cokolada od 100g ima energetsku vrednost od oko 2,3 MJ. Jedna litra benzinskog goriva ima energetsku vrednost
od oko 34 MJ i teži oko 730 grama. Prema tome ukoliko bi automobile mogli voziti na cokoladu jednu litru benzina trebali
bi zameniti sa oko kilogram i po cokolade.

Jedna normalna AA baterija u sebi ima skladišteno oko 1000J energije i to je dovoljno samo za vrlo male potrošace poput
MP3 playera. Za velike potrošaca mogu se koristiti nizovi baterija i na tom principu se mogu koristiti za pogon automobila.
Jedan od boljih elektricnih automobila koji se proizvodio bila je Nissan Altra koja je mogla ici 120 km/h i s jednim punjenjem
domet je mogao biti oko 190 km. Auto je koristio li-ion baterije za pogon. Bolje li-ion baterije imaju gustocu energije
od oko 720 kJ/kg i taj kapacitet je osnovna mana elektricnih automobila. Jedan tank kod prosecnog automobila ima
oko 50l i ukoliko se uzme da auto koristi normalno benzinsko gorivo to znaci da jedan tank goriva ima 1700 MJ energije.
Bilo bi potrebno imati oko 2360 kg tešku li-ion bateriju da bi mogla skladištiti istu kolicinu energije kao i tank goriva od 50 l,
ali su zato elektricni motori puno efikasniji u korištenju energije od benzinskih motora pa za istu iskorišcenost automobila
nije potrebna ista energija. Ovo je samo okvirno uporedivanje da se dobije slika o baterijama kao izvoru energije.

Svi do sad pomenuti izvori energije ne mogu se nikako meriti s nuklearnom energijom. Kod urana-235 gustina energije
po kilogramu materijala je za oko šest redova velicine veca od gustine energije u uglju i ostalim fosilnim izvorima energije.
To je zbog toga jer se kod nuklearne energije pretvara masa u energiju po poznatoj Einstein-ovoj formuli E=mc2,
a kod ostalih izvora energije zbroj masa ostaje nepromijenjen nakon upotrebe.

[Lale]

Ja to ne bih sipao.Bolje usuti dvotactol,kako je već mnogo puta rečeno.

[Neša]

Može i 'diesel lub' aditiv na NIS pumpama,ide jedna bočica od 130din na pun rezervoar,a na EKO se zove D2 aditiv. Ako ne lažu na onom što piše onda je dobra stvar.

[zokkii]

Imaš aditive koji su namenjeni CR motorima sa katalizatorima pa pazi na to. Inače koristim Castrol TDA veća par godina, zimi pod obavezno / poboljšava filtrabilnost goriva a preko godine preventivno koristan dizne.


upload image